okoTVoko: Dosadni TV formati

Kad ste videli da je neka televizija sa nacionalnom frekvencijom pustila ceo spot bez obzira na to koliko para je u njega uloženo? Pokatkad mi se čini da glumci dođu da najave svoje predstave i premijere u pauzi EPP blokova. Nema se više vremena ni da se dostojanstveno isprate pokojnici, zaslužni umetnici jer su crne hronike toliko zastupljene u medijima da ne stižemo ni da napravimo aleju zaslužnih televizijskih građana.

Od kako je startovao Veliki brat izmešali su mi se pobednici. Uopšte se ne sećam ko je pevao u „Idolu”, ko u „Ja imam talenat” a ko u „Prvom glasu Srbije”. Toliko je bilo „Zvezda Granda” da je opstalo samo pet imena koje pamtimo od hiljade kandidata jer su toliko bezlični. Pokušajte samo da se setite koje su sve različite kvizove, TV  zezalice radili Milan Kalinić ili Dragan Marinković Maca. Po čemu razlikujete „Farme” od „Zadruge” a po čemu su „Parovi” drugačiji? Tačno znate koju ćete pevačicu videti na kom kanalu i koji je analitičar zadužen za koju nacionalnu ili kablovsku frekvenciju. Na TV programima su obično uvek jedni te isti, medijski korektni da ne kažem sterlini, frigidni i dosadni.

Onaj trenutak kada su i novinari počeli da ulaze i rijaliti šou programe to je značilo sumrak profesije. Ne postoji šansa da nekoj mladoj studentkinji novinarstva ili nekom talentovanom mladiću date tačan savet kako je moguće doći na televiziju. Ne postoje više ljudi kao što su Duško Bogdanović, Dragan Guzijan, Slobodan Žižović, Zoran Predić i Aleksandar Tijanić koji su prepoznavali talente i davali im šansu da kroz težak rad naprave ime i prezime. Sva TV lica koja imamo nastala su u vremenima kada se pevalo „Idemo na Mars”. Nastaju nove kablovske televizije, koje imaju fantastične scenografije, ali i emisije kratkog daha. Imamo višak televizija i manjak autorskog programa. Koliko ste do sada gledali kulinarskih emisija? Koliko smo samo gledali naših i hrvatskih sapunica pa ne možemo da se setimo u kojoj smo seriji gledali kog glumca i koliko imamo ličnosti koje možemo da prepoznamo i da im kažemo ime i prezime kad ih vidimo na srednjim stranima tabloida. I urednici TV magazina, revijalnih izdanja, šarene štampe su na velikim mukama - koga danas staviti na naslovnu stranu, a da proda novine. Da li će stara majka kad krene sa pijace prepoznati ličnost sa naslovnice i da li će unuk umeti da potrefi šta bi baki bilo interesantno da čita, a potom i gleda na digitalnoj platformi. Šta izmisliti na televiziji, kad se glavno blamiranje sa televizije gleda na Uutjubu i šta raditi u vremenima kada gotovo svaki portal ili tabloid postaje novi televizijski kanal. U pitanju su tekstonske promene i kopernikanski obrt u medijima. Televizije koje budu želele da opstanu moraće da se bore i za autore i za dobar kvalitetan program. Čini se da su scenografije sve spektakularnije a da su emisije sve bezličnije i dosadnije i da su pojedini voditelji roboti koji čitaju tekstove sa idiota. Zašto smo se tako brzo odrekli dobrih emisija kao što su bile „Piramida”, „Karaoke obračun” i čemu „Svitanje” pred Jutarnji program kad se već u „Zadruzi” desio zornjak.

Pogledajte i programske šeme kod naših komšija iz bivših republika... Na zapadu ništa novo, lepo je to otpeva Bora Čorba. Da li je moguće da je Tajči pre trideset godina pevala „Hajde da ludujemo ove noći” i da nam je od svega u uspomenama ostala praznina i jedna velika medijska praznina čiji se piplmetri dignu samo kad se pojavi neka istorijska ludnica od korone do Trampa u bunkeru. Pa hajde da ludujemo dok ne popadamo...

Aleksandar Filipović