OkoTVoko: Molitva

Televizija je kao medij uspela da se se snalazi u teškim vremenima ali je izgubila ono što ju je uvek činilo posebnom, a to je - spektakl. Bez ogromne evrovizijske scene, bez moćnih video bimova, koreografija, grin ruma. Nije bilo uzbuđenja oko glasanja, kladionica. Sve je bilo jako tužno, bez energije. Eh kad se setim samo kakav je frajer bio taj Džoni Logan koji je tri puta pobeđivao na Evrosongu. Kad se setim kako je izgledao kad je gostovao u Zadru 1990. godine i ovoga sada - shvatio sam šta nam se desilo za trideset godina. Totalni sunovrat. Kao što se raspala Jugoslavija tako se klima i Evropska unija, upravo zbog nedostataka solidarnosti i empatije. Nije vredelo ni okupljanje Abe, koja je meteorsku karijeru napravila s numerom „Njatterlo”. Ovo je bilo kao pirova pobeda. Predstavnici 41 zemlje ujedinili su glasove u numeri „Love Shine a Light” himni prvog neodržanog Evrosonga. Sećanje na pesme kao što je „Volare” ili „Malo mira” govorilo je o tome da smo svi tužni, depresivni i da će trebati vremena da se sve vrati na svoje. Za moju generaciju Evrosong je bio ritual već poslednjih četrdesetak godina koliko gledam Evroviziju. Zna se redosled - iskokaju se kokice, naprave kiflice, skupi se društvo i krene kladionica. Ova manifestacija se menjala kao što se menjao čitav svet i prešla put od parade šlagera do modernih hitova. Vremenom je postajala mesto gde su pobeđivale bizarne ličnosti i gde je sve više postojao jak uticaj političkih, ideoloških i seksualnih lobija. Ali jednostavno koliko god da su bile dosadne pojedine Evrovizije, one su uvek bile praznik za oči. Ono što je najmodernije u TV produkciji i proizvodnji uvek je prvo promovisano na ovoj manifestaciji.

I ovog puta desila se još jedna pobeda Srbije. To je bio spot i nastup Marije Šerifović sa pesmom „Molitva”. Upravo je taj čarobni tekst Saše Miloševića Mareta i fenomenalna kompozicija Vladimira Grajića bila jedina mentalna zaštita od korone, kad već vakcine i efikasnog leka nema. Molitva nas je spasla, barem mene i neke moje prijatelje. Izuzetan spot koji je urađen je najbolje video svedočanstvo onoga što nam se dešavalo. Spot je pokazao sve one segmente po čemu ćemo pamtiti pandemiju - prazne ulice, maske, naše hrabre medicinare. Na Jutjubu možete videti koji je sjajan tim učestvovao u realizaciji ovog projekta. Ali u pravu je moj kolega sa Radio Novog Sada Aleksandar Mladenović, poznatiji kao di-džej Sale, koji mi je napisao na fejsu „Šteta što pesma nije snimljena ponovo nego je poslata finalna verzija. PS: u pesmi nema ni T od trombona ali je u video izgleda morao da uđe”. Kao što me slika srušenih novosadskih mostova i zgrade Radio televizije Novi Sad seti na Nato bombardovanje, tako će me i spot Marije Šerifović setiti na virus korone. Ovo je baš bio trenutak kada sam bio ponosan što sam Srbin. Kao i onaj fenomenalan trenutak na instagramu kad Marija Šerifović peva Novaku Đokoviću „Pukni zoro”.

Ali pred nama je toliko izazova nakon pandemije. Biće velikih ekonomskih turbulencija, mnogo promena u medijima, trebaće nam vremena da se iz ovog stanja depresije vratimo u normalu. O teškom skidanju kilograma da vam i ne pričam. Zato slušajte ovu pesmu jer MOLITVA će biti čarobna reč. Potpisujem svaki stih.

Aleksandar Filipović