NININE MUSTRE Organik
Jednog od onih dana kada se čini kao da se sve muke, sve obaveze i neodložni poslovi skupe u njemu, doživela sam jedno jako lepo osećanje, nešto poput iznenadne svežine na zajapurenom licu.
U svoj toj gužvi, upoznala sam čoveka sa kojim sam uradila intervju o organskoj poljoprivredi. To je bila samo jedna od tema, reklo bi se na prvi pogled već dobro poznata i mnogo puta ispričana. Ipak, ceo susret sa tom divnom dušom i sa tom pričom, otvorio je neke nove predele u mojoj svesti i uzlepršao moj duh do neslućenih visina.
Gospodin Patrik Svon je govorio o tome kako da vratimo zdravlje u hranu koju jedemo i tako vratimo zdrav život u svoj organizam. Takođe je objasnio kako bavljenje poljoprivredom uopšte ne bi trebalo da bude težak posao nego čisto uživanje i zadovoljstvo. Zvuči neverovatno naravno, kad se samo prisetimo ogromnih traktora, kombajna, polivanja pesticida po njivama i baštama i svega onoga što danas zovemo poljoprivredom. Ali, kada se objasni o čemu se radi, sve postaje jasno i sasvim logično. Polazi od tvrdnje da je oranje bilo početak sunovrata zdrave poljoprivredne proizvodnje. Oranjem zemlje kidaju se strukture koje u zemljištu prave mikrobi i sitne gljivice, a koje prenose nutrijente iz zemljišta u sićušne vrhove korenja biljaka. Umesto oranja, na zemlji bi trebalo ostaviti one biljke koje su bile zasađene i poleći ih na tlo. Tako se tokom zime hrane mikrobi i sićušni insekti koji svi zajedno obogaćuju zemljište neophodnim materijama. Onda se na proleće baci seme i ono iz tog bogatog sloja lako niče, ima dovoljno vlage koju je sačuvalo polegnuto bilje, tada već pretvoreno u malč, a korovi iz zemlje teško mogu da se probiju kroz taj sloj na površini zemlje. Biljke koje niču su snažne jer im je zemljišna trpeza prepuna neophodnih sastojaka, nema korova da ih sputava i da im krade vodu i hranu, i one su dovoljno jake da odolevaju napadu insekata i drugih napasti. Postoji još mnogo znanja koja se mogu iskoristiti za gajenje zdrave hrane, a sva se svode na to da su u skladu sa prirodnim zakonima koji vladaju na ovoj našoj lepoj, zelenoj planeti. Posebno me obradovala činjenica o ogromnom broju ljudi koji počinju da se vraćaju tim starim znanjima i da se prema zemlji ophode sa svešću i poštovanjem, a ne samo sa kalkulisanjem kolika će zarada da bude na kraju sezone. Koliki god da su traktroi i kombajni, kolika god da su imanja, taj ogromni trud i rad ne mogu u novcu da se isplate, a o narušenom zdravlju, kako poljoprivrednika, koji se i sami nagutaju pesticida namenjenih korovima, tako i onih koji na kraju konzumiraju njihove proizvode, nema potrebe ni pisati. Prepune bolnice i sve brojnije apoteke, same svedoče kakva je situacija po pitanju zdravlja.
Da je zdravlje prirodno stanje, danas čak i čudno zvuči, jer malo je onih koji mogu da kažu da su potpuno zdravi. Ali kako god da zvuči, zdravlje jeste naše prirodno stanje. Gramzivost, pohlepa i bezobzirnost nije. Masovno proširenje svesnosti, što vodi povratku prirodnoj poljoprivredi, uzima maha u svetu, i ja, kao i svako od nas imam važan udeo u tom procesu. Na sreću, odgovorost za svaku misao i za svako delo, pripada svakome od nas. Na nama je.
Nina Martinović Armbruster
