НИНИНЕ МУСТРЕ Органик
Једног од оних дана када се чини као да се све муке, све обавезе и неодложни послови скупе у њему, доживела сам једно јако лепо осећање, нешто попут изненадне свежине на зајапуреном лицу.
У свој тој гужви, упознала сам човека са којим сам урадила интервју о органској пољопривреди. То је била само једна од тема, рекло би се на први поглед већ добро позната и много пута испричана. Ипак, цео сусрет са том дивном душом и са том причом, отворио је неке нове пределе у мојој свести и узлепршао мој дух до неслућених висина.
Господин Патрик Свон је говорио о томе како да вратимо здравље у храну коју једемо и тако вратимо здрав живот у свој организам. Такође је објаснио како бављење пољопривредом уопште не би требало да буде тежак посао него чисто уживање и задовољство. Звучи невероватно наравно, кад се само присетимо огромних трактора, комбајна, поливања пестицида по њивама и баштама и свега онога што данас зовемо пољопривредом. Али, када се објасни о чему се ради, све постаје јасно и сасвим логично. Полази од тврдње да је орање било почетак суноврата здраве пољопривредне производње. Орањем земље кидају се структуре које у земљишту праве микроби и ситне гљивице, а које преносе нутријенте из земљишта у сићушне врхове корења биљака. Уместо орања, на земљи би требало оставити оне биљке које су биле засађене и полећи их на тло. Тако се током зиме хране микроби и сићушни инсекти који сви заједно обогаћују земљиште неопходним материјама. Онда се на пролеће баци семе и оно из тог богатог слоја лако ниче, има довољно влаге коју је сачувало полегнуто биље, тада већ претворено у малч, а корови из земље тешко могу да се пробију кроз тај слој на површини земље. Биљке које ничу су снажне јер им је земљишна трпеза препуна неопходних састојака, нема корова да их спутава и да им краде воду и храну, и оне су довољно јаке да одолевају нападу инсеката и других напасти. Постоји још много знања која се могу искористити за гајење здраве хране, а сва се своде на то да су у складу са природним законима који владају на овој нашој лепој, зеленој планети. Посебно ме обрадовала чињеница о огромном броју људи који почињу да се враћају тим старим знањима и да се према земљи опходе са свешћу и поштовањем, а не само са калкулисањем колика ће зарада да буде на крају сезоне. Колики год да су трактрои и комбајни, колика год да су имања, тај огромни труд и рад не могу у новцу да се исплате, а о нарушеном здрављу, како пољопривредника, који се и сами нагутају пестицида намењених коровима, тако и оних који на крају конзумирају њихове производе, нема потребе ни писати. Препуне болнице и све бројније апотеке, саме сведоче каква је ситуација по питању здравља.
Да је здравље природно стање, данас чак и чудно звучи, јер мало је оних који могу да кажу да су потпуно здрави. Али како год да звучи, здравље јесте наше природно стање. Грамзивост, похлепа и безобзирност није. Масовно проширење свесности, што води повратку природној пољопривреди, узима маха у свету, и ја, као и свако од нас имам важан удео у том процесу. На срећу, одговорост за сваку мисао и за свако дело, припада свакоме од нас. На нама је.
Нина Мартиновић Армбрустер
