NININE MUSTRE: Dnevnik

Na raznim kursevima i seminarima za buđenje kreativnosti, pisanje dnevnika je gotovo neizbežna stavka. Čak sam i na jednom predavanju o novcu saznala da je jako važno da pišemo dnevnik o svemu što nam se u životu događa. Ali ne samo o onome što nam se događa spolja, nego je mnogo važnije da pišemo o onome što nam se događa iznutra.

Naravno da spadam u one koji su redovno pisali dnevnik. Svako veče pred spavanje, obraćala sam se svojoj zamišljenoj prijateljici kojoj sam mogla sve, ama baš sve da ispričam, bez bojazni da će neke moje duboko skrivene tajne biti nekome otkrivene. Kasnije, kada bih čitala te svoje pisanije, najviše sam se smejala svojim izvinjavanjima na početku dnevne ispovesti, ako bih koju pre toga propustila da napišem. Kao da me je dnevnik terao da ga pišem redovno. A nije. Terao me je osećaj da mi redovno pisanje dnevnika pomaže da lakše razumem svet u kojem odrastam. I jeste mi to pisanje pomagalo, to danas razumem. Pomagalo mi je tako što bih kasnijim čitanjem malo bolje sebe upoznavala. Iz dana u dan, menjala su se moja interesovanja, baš kao i raspoloženja, a nakon nekog vremena, tačno bi se mogla uhvatiti nit i sagledati mustra po kojoj sam gradila svoje shvatanje sebe i svog života. Prava, vrlo precizna introspekcija! Veći deo mojih mladalačkih ispovesti bile su romantične prirode: silna patnja što me nije pogledao, a samo je prošao, ili zbog toga kako me je pogledao, i silna ushićenja kada bi me taj neko pogledao onako kako se meni dopadalo. Bilo je i filozofskih pitanja o smislu života kao i čuđenja zašto neki ljudi nisu dobri.

Nedavno sam ponovo počela da pišem dnevnik, ovoga puta ujutro, ubrzo nakon buđenja, a pre jutarnjeg vežbanja. Instrukcije koje sam dobila kažu da je važno samo izbacivati misli na papir, bez nekog posebnog reda i cilja. Čist, neobuzdan i koliko god je moguće iskren transfer toka misli na papir. Sviđa mi se osećaj koji imam dok pišem, kao i posle toga. Posebno mi se dopada što ponovo vežbam svoj rukopis koji je pre upotrebe kompjutera, umeo da bude baš lep. Pišući naizgled nevažne misli koje se roje u glavi od ranog jutra, zapravo pročišćavam svoju svest. Oslobađam je naslaga nepotrebnih ideja koje se talože i zamagljuju sliku koju bi čiste svesti trebalo da vidim. Lepo sve ono što mi pada na pamet izbacim na papir i tamo ga i ostavim. Radim to redovno tek nekoliko dana, ali već kao da primećujem veću jasnoću u mislima. Uspevam da postignem sve što zacrtam u toku dana, a obaveza ponekad ume da bude baš mnogo. Sa lakoćom prolazim kroz dnevne izazove i smem da se usudim da kažem da sam svesnija nego inače, i dobro sam raspoložena. Jako se radujem što sam pored jednostavnog alata za lični razvoj i napredak, a to je svesno disanje, otkrila još jedan isto tako jednostavan a efikasan: pisanje. Pisanje dnevnika. 

Nina Martinović Armbruster