NININE MUSTRE: Ni ping ni pong
„Između sećanja i maštanja“, bio je naziv jedne od emisija iz serijala Kosmos koji sam obožavala da radim. U tom periodu doživela sam veliko napredovanje u svakom smislu, jer su mi se iz dana u dan otvarale različite kapije kroz koje su ulazili ljudi, znanja, iskustva, događaji... mnogo toga se promenilo u mom životu.
Nekako u to vreme počela sam da obraćam pažnju na to šta znači biti u sadašnjem trenutku i ova emisija je upravo bila posvećena njemu – sadašnjem trenutku. Sam naziv emisije upućuje na to da je svaki prošli trenutak samo sećanje, a da je svaki budući samo maštanje, i naša svesnost stalno se kao ping – pong bacaka od jednog do drugog i to u najboljem slučaju. Većina ljudi svoje misli najviše poklanja prošlosti.
Seća se lepih ili manje lepih trenutaka, na žalost mnogo više onih manje lepih, jer naš mozak nekako tako funkcioniše - traži ono što bi moglo da nam naudi da bi na vreme osmislio odbranu i zbog toga smo fiziološki uslovljeni da nam je fokus na nečemu što izaziva strah i brigu. Ostali ljudi svoje misli poklanjaju budućnosti. Maštaju o tome kako će biti sutra ili već jednog dana.
A sadašnji trenutak? On je zapravo jedino što stvarno postoji i što se stvarno događa. Njega stvarno proživljavamo, ali ga retko kada zaista i doživljavamo. Volim da navodim primer pranja sudova koji nam je svima blizak, a i oni koji imaju mašinu obavljaju neki proces dok sudove za nju pripremaju, a nisu prisutni u tome što rade. Ne osećaju temperaturu vode dok spiraju krupnije ostatke hrane, ne obraćaju pažnju na strukturu sudova, čaša i escajga, niti na položaj svog tela dok se saginju, slažu, pomeraju... Uglavnom su misli negde drugde, pogađate: u prošlosti ili u budućnosti. Ni traga od prisutnosti u sadašnjem trenutku.
A biti svestan sadašnjeg trenutka je lekovito na više nivoa, to sam iskusila mnogo puta. Prvo, osećam svoje telo, svaki dodir, svaki pokret koji napravim, a to mi omogućava da na vreme primetim znakove koje telo šalje, pa da odreagujem kada mi pošalje znak da je vreme da se malo odmorim, ili pak da se malo pokrenem.
Evo baš mi je neki dan kada sam duboko udahnula pre nego što sam se sagnula da dohvatim sredstvo za pranje sudova palo na pamet kako su mi pluća željna svežeg vazduha iz šume, pa smo se organizovali i otišli na Frušku goru. A drugo, obraćajući pažnju na to šta radim i kako se osećam u sadašnjem trenutku stvara bezbroj mogućnosti kako će se stvari u budućnosti odvijati, bez toga da im ja na osnovu briga ili strahova zacrtam neki put.
Nina Martinović Armbruster
