VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Mačkov podrum, pa šta?!

Vinske sorte koje su se u naši krajevima gajile u prošlosti i iz nepoznatih razloga odavno pale u zaborav. Reč je o balkanskim sortama koje su tokom vremena napuštene, odnosno potisnute iz proizvodnje i danas više ne stanuju u Sremu.

U lepo smišljenoj promociji, u kojoj je bilo puno simbolike, pod nazivom „Čuvamo blago Fruške gore”, goste je pozdravila Milica Uverić u ime domaćina Srpske čitaonice u Irigu, koja je uz biblioteku prva kod Srba. O lokalnim sortama Srbije kazivao je dr Dragoslav Ivanišević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a o poreklu lipolista i stremske zelenike vinski novinar Tomislav Ivanović.

Nakon kraćeg muzičkog intermeca Nikole Pantelića, profesora harmonike, Pavle Radanović, somelijer iz „Vinskih puteva”, govorio je o karakteristikama obeju sorti, podsećajući nas „kako to radi Mačak”. Gostima se zatim obratio vlasnik podruma Sava Jojić Mačak i na kraju pročitao nekoliko pesama na temu vina koje pristižu svake godine konkursom za praznik mladog portugizera u Irigu.

Svečanost je završena uz bogatu trpezu i sremske specijalitete praćene sremskom zelenikom i lipolistom iz berbe 2024. Bila je ovo lepa prilika i da se podsetimo na našeg velikog pisca, književnog kritičara, esejiste, putopisca, autora drama, od kojih je najčuvenija „Banović Strahinja”...

Sava Jojić je istakao da je Mihiz na pitanje odakle je, s ponosom govorio „iz Iriga”, pa šta?! To me je podsetilo na jedan davni razgovor, koji je s Mihizom vođen na televiziji u Beogradu. Sebe je nazvao: „Ja sam provincijalac”. Na primedbu sagovornika da je kod nas reč „provincija" negativno određenje, nešto poput skučenog duha, strah od nepoznatog, tzv. „palanački duh”, on je iskreno reagovao.

 „Ja sam zaista provincijalac, u doslovnom smislu te reči. Rođen sam i rano detinjstvo i osnovnu školu završio u jednoj sremskoj palanci, a gimnaziju učio i u osnovi se duhovno formirao u jednom drugom sremskom gradiću. Provincija može da da detetu, tom malom čoveku, kao životno iskustvo i neke dragocene vrednosti. 

Na primer, čvrstinu i čestitost patrijarhalnog morala, snažno porodično osećanje i svest o odgovornosti za sebe i za svoje i u moralnom i životnom smislu, može da mu da bliskost sa susedima, prisno osećanje prirode, neba i da mu da još jednu veliku dragocenost - svest da svi oko njega znaju ko je i čiji je, da ga docnije to brani i greje od velike opasnosti, od usamljeničke tuge gradskog anonimiteta. 

Ja sam Sremac. Ne samo to, no su i svi moji preci, i sa očeve i sa majčine strane, bez ijednog izuzetka, bili Sremci. Moj otac Gojko Mihajlović, bio je sveštenik. To je bio i njegov otac i njegov deda i još nekoliko generacija popova...

Moglo bi se još puno govoriti o Borislavu Mihajloviću Mihizu, našem poslednjem velikom kritičaru staroga kova, čije rečenica je bila prava čar lepog pisanja, koja „pleni čitaoca i svojim smislom i svojim ritmom i svojom muzikom”. Sećanje na njega bilo je neminovno jer smo u kući u kojoj je on rođen i odrastao, a možda i zbog svega ovoga što zbiva u svetu i na našim ulicama. A, možda, ponajviše zbog vina koje je u čaši. 

Zato reč-dve prvo o sortama na čijim čokotima se ona rađaju. Lipolist, lipovina ili haršleveli u Mađarskoj, verovatno prirodni sejanac, koji je, veruje se, nastao u Mađarskoj, u kojoj se najviše i gaji, uglavnom u Tokaju, balkanska je sorta. Pošto ima ime i na našem jeziku pretpostavlja se da se gajila i u našim krajevima, ali se iz nepoznatih razloga izgubila. 

Čokot je vrlo bujan, sa snažnim uspravnim lastarima. Grozd je dug, često i do pola metra, cilindrično-piramidalan, rastresit, do srednje zbijen. Bobice srednje velike, okrugle, zelenožute, pokožica tanka, obilno oprašena, meso sočno, neutralnog ukusa i mirisa. U sazrevanju sasušuje se. Daje vrlo visoke prinose. 

Najbolje rezultate postiže na suvim, toplim zemljištima, dobro eksponiranih položaja u uslovima umerene klime, s dugim sušnim razdobljima tokom zrenja. Rađa redovno. Daje vrlo visoke prinose. Slabo je otporna na niske temperature. Vino ima sortni karakter, fini miris na lipov med, puno je, a posle odležavanja od nekoliko godina visokog kvaliteta. Kiseline su mu nešto povišene.

 U Mađarskoj, je u velikom procentu, zastupljen u tokajskim vinima, pa je dosta rađeno i na njegovoj klonskoj selekciji. Jedan, od više dobijenih klonova, posađen je u Mačkovom vinogradu.

Sremska zelenika - poreklom je iz Panonije. Gajila se u Mađarskoj, u bivšoj Jugoslaviji i Rumuniji. Razvija snažan čokot. Kasno sazreva i visoke je rodnosti. Osetljiva je na niske temperature.

Reč je o dve sorte velikog biološkog potencijala, sa više pozitivnih karakteristika. Zaslužile su da u našim vinogorjima mnogo ranije budu ispitane. To što je propustila, i propušta i dalje, nauka, preuzeo je na sebe iskusni vinogradar Sava Jojić. On je među prvima shvatio da mi ne možemo sprečiti klimatske promene, ali da im se možemo prilagoditi.

 Sorte poput lipolista i sremske zelenike su napuštene zbog neotpornosti na niske temperature. Sad kad su one osetno porasle, a sazrevanje ubrzalo, možda je došlo njihovo vreme. Utoliko pre što ih krasi i velika rodnost. Mudri Sremac je to osetio. „Mačakov podrum”, pa šta?!