VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Vina sa potpisom Fruške

Vekovima napuštenom i zaparloženom, prepuštenom samoniklom rastinju, korovima i makiji. „Ćelava lepotica”, govorili su mudri Sremci, za takve potese bez loze.

E, tu „ćelavu lepoticu”, oplemenili su vlasnici vinarije „Breg”, obukli je lozom, neguju i maze, a ona im uzvraća, vinom dostojnim najzahtevnije trpeze. Vlasnici vinarije otac Dragan i sin Nemanja Stevanović se ne šale. Njihovi vinogradi nisu omanuli ni u prošlogodišnjoj berbi, u godini tropskih vrućina i suše kakva se ne pamti. Vina iz nje predstavlja nam glavni enolog Boris Kovač, poznati vinogradar, vinar i degustator u Francuskoj. Inače, Novosađanin, sin našeg velikog vinarskog poznavaoca vina, dr Vladimira Kovača.
 

Degustaciju smo, prošle nedelje, započeli sa našom novom sortom sila, stvorenom u sremskokarlovačkom Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo. Reč je o visoko kvalitetnom vinu, punom svežine, elegancije i finoće. Miriše na sveži grejpfrut, kojeg prati cvet bagrema. U ukusu prevladavaju agrumi, među kojima se ističe zeleni limun. Zahvaljujući umerenoj mineralnosti, ostavlja dugi trag u ustima. Idealan pratilac pečenoj ribi, i rečnoj i morskoj, kao i dimljenim narescima, jagnjećim kotletima, pohovanoj piletini, bečkoj šnicli.  I kao aperitiv zadovoljilo bi svakog ljubitelja vina. 

Lepo je čuti da je sila svetska sorta, nije samo naša. Nije joj bila potrebna „Šengenska viza”, već nekoliko godina proizvode je i nude strani rasadničari, među kojima i onaj najveći na svetu VCR u Raušedu u Italiji. Krčedinska vinarija je u svom sortimentu dala prednost sili, ali nije zaboravila ni grašac beli ili italijanski rizling, kako smo ga zvali isključivo sve donedavno. On je bio i ostao, verovatno je i da će još dugo biti, prva panonska vinska sorta. 

I u Krčedinu se potvrđuje kao pravo i ozbiljno suvo belo vino. „Što suvlje to bolje”, kažu njegovi ljubitelji. Gurmansko vino. U njemu se „nazire kremen, okićen voćnim karakterom (zelena sočna jabuka), a završava se finom sladunjavom gorčinom, koja traži novi gutljaj”. „Pobratimi su joj: paprikaš, teleća kolenica u saču, pržena sveža kobasica, hladna prasetina, slovački kulen s kimom, ili jednostavno kajmak na prženom hlebu”, reče Boris. 

Na pitanje kako bi Francuzi primili ovaj grašac ispričao je  da u zemlji Gala, velikom proizvođaču i potrošaču ostriga, kreiraju posebna vina za njihovu pratnju. I da je „Bregov” grašac ravnopravan njima ako ne i bolji od njih.
Usledilo je vino najrasprostranjenije bele sorte na svetu - šardone. Voleli ga ili ne on je kralj belih vina. Nazivan je raznim imenima. Međutim, bez obzira na sve te primedbe ne može se poreći da mu je mesto u „sali slavnih”. 

Osim u svojoj rodnoj Burgundiji, on svoje korenje pušta bilo gde da ga posadite. I daje vina različitih aroma i ukusa u zavisnosti od toga gde raste. I pruža zadovoljstvo i afirmisanim ljubiteljima vina i onima koji prvi put drže čašu vina u ruci. Dobro poznajući naše šardonee, primećujem da se krčedinski po mnogo čemu razlikuje od svih inih. Boris mi odgovara da je to rezultat posebnog izbora osam njenih klonova i njihove kupaže u berbi, a ne u cisterni. 

Tamjanika me je najprijatnije iznenadila. Ova muskatna sorta nikad me nije posebno privlačila. Njen prejak, agresivan floralni karakter (jasmin, jorgovan, crvena ruža...) nije mi ležao. Doživljavam ih kao masnu prasetinu: dva mala parčeta i dosta! U vinariji „Breg” su ovoj prastaroj sorti pristupili na neki svoj, poseban, način. 

Savremenom tehnologijom preciznim mementom berbe (što Boris Kovač posebno naglašava) i odgovarajućom primenom enoloških postupaka u toku fermentacije, dobili su najelegantniju tamjaniku koju sam probao do sada.  Čuju se njene lepe, umerene kiseline, izvesna slanost, dugi ukus, orašast i voćan. Rečju, savršen balans arome i svežine. 

Od pino noara „Breg” lansira dva zanimljiva vina. Prvi je roze, dobijen od samotoka, koji fermentiše na niskim temperaturama. Time se dobija vino sa mirisom na jagodu, nešto poput nekadašnjih popularnih bombona i žvaka. Svileno i elegantno.

Boja mu je nežna, Francuzi bi rekli poput čovekove kože ili oka jarebice. Ovaj stil rozea veoma je tražen u svetu. Može da se pije sam, bez jela. Ili uz voćne salate, suve torte, biskvit s voćem i kremom. 

Od dela kljuka koji se presuje, nakon odvajanja samotoka, dobijeno je vino „ni roze ni crveno”, nazvano ruža. Oba imaju svoje pristalice. Za razliku od Francuza, kod nas ruža, za sada, ima više simpatija.