VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Dvadeset šest zlata u Bergamu

 Konzorcijum za vino vinogorja postao je svetska pozornica krenuvši od toga što tamošnja kapljica ne počiva na domaćim nego na svetski poznatim sortama, za crna vina na merlou i kaberneu, a za bela na pinou belom, šardoneu i pinou sivom. 

U vreme kad se u raznim područjima sve više i jače bore protiv tzv. šardonizacije, merlotizacije i kabernitizacije, naglašenim promocijama autohtonih i novostvorenih sorti, Konzorcijum za vino Valcalepia organizuje 2006. prvo međunarodno vrednovanje vina od sorti merlo i kaberne (bilo zasebno, bilo pomešanih) pod nazivom Emozioni dal mondo ili Emocije iz sveta. 

Zašto je naglasak dat samo vinima globalno raširenih i znanih francuskih sorti, međunarodni vinski ocenjivač Mirko Rnjak iz Beograda kaže: „Reč je o sortama koje su odomaćene u kraju kod Bergama da ih već smatraju da su njihove. Upoređujući ih sa ostalim vinima, želi se pokazati da to nisu kopije izvornih merloa i kabernea već vina koja su produkt specifičnih eko-uslova različitih područja. 

Vina sa karakterom drugačijim od internacionalnih kultivara. Kao protagonisti pomenutog italijanskog vinogorja, dve bordoške sorte obuhvaćene su i elaboratom o zaštiti, i vina od njih nose oznaku doc. Pravilnik Konzorcijuma nalaže da vina koja pretenduju na oznaku Valcalepio doc rosso moraju biti ne jednosortna nego mešavina njih dveju. 

Propisan je i omer: konkretno merloa sme biti u rasponu od 40 do 75 posto, a kabernea od 25 do 60 posto. Kako te dve sorte imaju različito vreme dozrevanja, svaka se bere i vinificira odvojeno. Sljubljuju se na proleće iduće godine, nakon čega vinu sledi boravak u bačvama. Izlazak na tržište je moguć od početka novembra u godini posle berbe. Kategorija riserva doc podrazumeva selekcinisano grožđe, s boljih pozicija i bolje dozrelo, duže dozrevanje u drvetu i izlazak na tržište tek u trećoj godini po berbi. 

Naši vinari na ocenjivanju u Bergamu učestvuju gotovo od samog početka. Ove godine bili su najzastupljeniji i najuspešniji do sada. Preda mnom su rezultati ocenjivanja koje mi je prosledio prijatelj Mirko Rnjak, dugogodišnji saradnik ocenjivanja u Bergamu. U konkurenciji vina iz celog sveta, najviše, naravno, iz Evrope, naši vinari osvojili su 26 zlatnih medalja, bolji od njih bili su samo domaćini Italijani sa 40 pozlata. 

Od ukupno 90 nagrađenih vrednovana su 304 vina. Za razliku od drugih komercijalizovanih ocenjivanja, poput Dekantera i slično, na kojima se dodeli više priznanja i medalja nego što bude prispelih uzoraka vina, bergamsko se obavlja po pravilniku Međunarodne organizacije za lozu i vino (OIV) čije je sedište u Parizu. Po njemu samo 30 posto ocenjivanih vina mogu da dobiju medalje. Trideset, naravno, najboljih. Vinari se zato ne otimaju i ne hrle na njih. 

Idu na sigurno, tamo gde im „bronza ne gine”. Zato upravo završeno ocenjivanje u Bergamu i zaslužuje našu pažnju. Veliko zlato se dobija s 90 i više bodova. Apsolutni pobednik ove godine je kaberne sovinjon, iz kasne berbe 2018. godine iz Burgelanda u Austriji. Naše najbolje ocenjeno vino je superior 2020. vinarije Jeremić u Smederevu sa 89,67 bodova. 

Prate ga, rangirani po sjaju osvojenog zlata, vino bard iz 2021. godine vinarije Draganić u Lipovcu, suton 2022. vinarije Džipković u Smederevskoj Palanci, prolog 2017. Milanovog podruma u Nišu, merlo konekcija 2020. iriške Krstašice, kuve 2022. novosadskog Fruga, merlo 2021. vinarije Tarpoš, kaberne sovinjon 2022. vinarije Stanković u Smederevu, merlo 2022. vinarije Jeremić, zagrljaj 2020. podruma Pevac u Kragujevcu, regent reserve 2019. vinarije Aleksandrović, kaberne sovinjon 2020. vinarije Jovac, aurelius 2021. iriške vinarije Kovačević, merlo 2015. negotinske vinarije Tri oraha, otisak 2021. vinarije Đurđević, inat 2015. šidskog Molovina, merlo 2020. vinarije Jovac, merlo konekcija 2021. iriške Krstašice, merlo vladavina ikone 2021. vinarije Milićević u Sopotu, kaberne sovinjon 2019. Milana Petrovića u Sremskim Karlovcima, dokaz kaberne sovinjon 2021. vinarije Despotika, kaberne sovinjon 2020. vinarije Radlović, probus barik 2021. vinarije Blagojević u Topoli, la baba 2020. vinarije Mira i kremen 2021. vinarije Matalj u Negotinu. 

Među najboljim vinima po oceni novinara su i dva naša: merlo kuve N°5 iz berbe 2019. vinarije Lakičević u Leposaviću na Kosovu i merlo 2015. velikogradiških Tri oraha.

Veliko učešće naših vina na smotri u Bergamu, oktobra svake godine, svojevrsnom privremenom centru poznatih francuskih sorti, ima svoje logičko objašnjenje. Merlo i kabernei, kultivari visoke genetske prilagodbene i komercijalne vrednosti, naselile su sve vinogradarske krajeve sveta. 

Kod nas su počele da stižu u najnovije vreme. Prva iskustva o njima tek se stiču. Ocenjivanja i razgovori u Bergamu su kao izmišljeni za njih, da na jednom mestu mogu da stanu rame uz rame sa vinima koja se uzgajaju u domovini ovih čuvenih mediteranskih sorti, kao i onima koja se beru izvan njihovog vlastitog, preciznije bordoškog areala. 
Zlatna žetva ostvarena u Bergamu pokazala je da zaslužuju i naše dvojno državljanstvo.