VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: O motici i znanju

 Sorte koje daju bolje rezultate, odnosno veće finansijske efekte, potisnule su ih iz vinograda s velikom verovatnoćom da se potpuno izgube. Tako je došlo do sužavanja genetičke raznolikosti, slikovito nazvane „genetička erozija”.

Polazeći od saznanja, kako se sve potrebe čovečanstva u budućnosti ne mogu predvideti, da je neophodno da se za buduća pokolenja sačuva sva genetička raznolikost, koliko je poznato, prvu kolekciju vinove loze posadio je u Francuskoj, kaluđer Rožer, krajem 18. veka. Danas ih u svetu ima više od stotinu. 

Najveća je u Monpeljeu (Francuska) sa više od tri hiljade sakupljenih genotipova. Na spisku tih svojevrsnih banki gena, koji je krajem prošlog veka objavio OIV (Međunarodna organizacija za lozu i vino), su i kolekcije u Radmilovcu i Sremskim Karlovcima, sa po oko 350 genotipova. Geni, sačuvani u njima, do sada su korišćeni u oplemenjivačkom radu i selekciji stvaranja novih sorti vinove loze.

U blagu koje je sačuvano, u svetu je sve veći interes i za sorte lakšeg tela, nego što ga imaju uobičajeni crnjaci, a posebno za neka zaboravljena bela vina. Ona se, inače, sve više piju, čak i u Francuskoj gde su ubedljivo dominirala crna vina.

„Ima li života i posle smrti?”, naslov je jednog članka u italijanskoj štampi o globalnom zatopljavanju i povratku zaboravljenih sorti. Ozbiljnije klimatske promene osećaju se već trideset godina. Italijanski rizling iliti grašac, u periodu od 1977. do 1998. brao se u Sremu u proseku 6. oktobra. Najranije 3. septembra 1778. i najkasnije 28. oktobra 1981. Ove godine rod je obran i prevreo već u avgustu. 

Vegetacijsko razdoblje, od pupoljenja do zrenja, skraćeno je za oko 60 dana. Te promene očituju se posebno po analitici: smanjenje kiselina i značajno povećanje alkoholnosti, za više od dva promila. Opravdano se strahuje da bi simbol vojvođanskog vinarstva u dogledno vreme, zbog klimatskih promena, mogao nestati iz naših vinograda. Promena vinarske slike već je vidljiva. Prvi su reagovali ugostitelji, pitanjem može li se proizvesti grašac sa manje alkohola i više svežine.

U susednoj Hrvatskoj već su odavno reagovali. Velikim projektom stručnjaci brinu o tome kako se prilagoditi klimatskim promenama. Prvi rezultati su da se menja uzgojni oblik čokota, drugačiji zahvati zelene rezidbe, kao i promena termina berbe. Ozbiljno se razmišlja o navodnjavanju kao obaveznoj meri. Govori se i o novoj vinogradarskoj regionalizaciji, jer je sadašnja poprilično zastarela, rađena sedamdesetih godina prošlog veka. 

U Dalmatinskoj zagori sve više se prihvata autohtona crna sorta trnjak koja daje vino lakšeg tela od uobičajenih. Oko Skradina budućnost se vidi u lasini, a širom Dalmacije u plavini ili plavki. U Nadinu, kraj Zadra, donedavno „crnom” raju (širaz, merlo), sve više se govori o belim vinima. Na južnodalmatinskim ostrvima i poluostrvu Pelješcu veliki su problemi sa crnjacima. 

Zvuči neverovatno, ali čujem, da je na Dingaču, potesu Pelješca, na kome rađa najbolje balkansko vino sorte plavac mali, prvo jugoslovensko vino, sa međunarodnom zaštitom geografskog porekla, posađen francuski marcelan, kako bi „olakšao” to moćno vino. U Istri i Podunavlju Hrvatske problemi sa kaberne sovinjonom i merloom još su veći.

Istrani rešenje nalaze oslanjajući se na svoj teran, sortu izraženih kiselina, koja zahvaljujući novim tehnološkim rešenjima, na najboljim položajima, daje senzacionalna crna vina. Imaju Istrani i borgonju, što je njihov sinonim za frankovku, koja može da osveži bilo koje crno vino. 

Čitam da se zbog globalnog zatopljenja ni kaberne sovinjonu ne piše dobro. Po podacima OIV-a to je najrasprostranjenija vinska sorta na planeti, posađena na 340.000 hektara, što je četiri posto svih svetskih vinograda, koja je najviše izložena promenama. Vina su joj sve alkoholnija i ekstraktivnija. Branje ranije nemoguće je jer grožđe još nema fenolnu zrelost, bez koje ovo vino nema čar koja ga svrstava u red najskupljih na svetu. 

U Kaliforniji, ova bordovska sorta je veoma popularna. Njegovu klonsku selekciju u San Francisku počeli su još pre više od pet decenija, kako bi imali što bolje vino. Danas se plaše da za 20-30 godina neće zadržati mesto u kalifornijskoj dolini Napa. Već više godina eksperimentišu sa nekoliko evropskih sorti, s kojima pokušavaju da omekšaju prejaki kaberne ili ga s njima zamene. Slično rade i Francuzi u Bordou, postojbini ove najmoćnije svetske crne sorte.

Spominjem ovo o kaberneu jer je on od pre desetak godina stekao državljanstvo u Sremu. Pratim ga u vinogradu i podrumu vinarije Predraga Bajila u Sremskim Karlovcima, gde on, evo, punih deset godina ni u jednoj berbi nije omanuo.

Raduje me što se o frankovki sve lepše piše i govori u svetu. U „Nedeljnom ručku” o njoj je nekoliko puta pisano da je ona u Panoniji za crna vino ono što je rizling italijanski za bela. 

Ceo vinogradarski svet je na nogama zbog klime koja menja vinsku kartu sveta. Dramatični rezultati višegodišnjih istraživanja traže mnoga nova rešenja. Naša nauka se još ne oglašava. Bavi se uglavnom konstatacijom i uveravanjima da su globalna zatopljenja u toku. „Bez motike se može, ali ne može bez nauke i znanja”, kako to neko reče ovih dana.