VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Game kralj Božolea

Game (gamay), game božole ili game crni, raširio se na čitavih 98 posto vinograda površine od oko 20.000 hektara. Polovina grožđa, koja se ubere svake jeseni, preradi se u jedan tip vina.  Reč je o mladom vinu božole nuvo (baujalais nouveau) koji se u godini berbe toči i pije  u bezmalo svim zemljama na planeti.

Puno ime sorte na francuskom je Gamay noir a jus blanc-crni game sa belim sokom. Ovo napominjem jer postoji i game tenturije (gamay teinturier) ili game bojadiser, koji je verovatno mutacija game crnog, koju su klonirali francuski selekcioneri. Grozd mu je mali, sa sitnim jajolikim bobicama, sa tankom crnom pokožicom i sočnim intenzivno obojenim sokom. Po tome je jedna od najpoznatijih sorti bojadisera koja služe za popravku boja crnih vina.

Jedna je od najrasprostranjenijih sorti bojadisera. U Francuskoj najviše na jugu, zatim u Italiji, Grčkoj, Španiji, Kaliforniji, Argentini, Peruu, Alžiru, Maroku, Tunisu, Mađarskoj, Bugarskoj. Kod nas je bila veoma zastupljena u krajevima crnih vina. Game crni-kralj Božolea - je sve do nedavno pokrivao velike površine i u centralnoj Srbiji i na Kosovu. S njim je stigao i game bojadiser da mu koriguje boju, koju uje trebalo pojačavati. S dobrodošlicom su ga dočekali proizvođači prokupca, od kojeg je lakše napraviti belo nego crno vino.

Po hektaru imaju od osam do 12-13 hiljade trsova. To je prvo što se primeti u ovom prelepom vinogorju. Blagi bregovi i vijugavi dolovi pružaju sliku sličnu fruškogorskim pejsažima, sa nepreglednim šumama u pozadini.

Na putu od Liona prema Makonu vina su sve bolja. Kako kaže Bernar Pivo, na jugu je obični božole, u sredini seoski-božole vilaž - a na severu su vrhunski zasadi. Svi se slažu da su domaćini velikodušni veseljaci. Umeju da dočekaju strance. Gostoljubivi, iz interesa ali i iz urođene prirodnosti i zadovoljstva da nazdrave.

U iskrenim i jednostavnim razgovorima saznaćete o davnim vremenima od kojih se u Božoleu gaji vinova loza. Polja raži i livada vremenom su se smanjivala i nepregledne pejzaže popunjavala je vinova loza. Ispunila ga je u periodu od sredine 18. i 19. veka i ponajviše posle Drugog svetskog rata. O dobrom kvalitetu vina potvrđuje i to da ga je Volter, u Ferneu, svakodnevno trošio.

Na pitanje je li božole vino iz Burgundije, kako se često čuje, Bernar Pivo je kategoričan: „Božole se nalazi u dva departmana Rone, koji pripadaju regionu Rona-Alpi, a ne Burgundiji. Nikada grofovija Božole nije bila u posedu vojvodstva Burgundije. Vojvode nisu marile za imanja na jugu. Pogledi i oružja su im bili upereni ka severu i istoku.”

Ni vinogradi Burgundije i Božolea nemaju ničeg zajedničkog. Vinogradi Burgundije zasađeni su uglavnom šardoneom i crnim pinom, a vinogorja Božolea su verna crnom gameu belog soka. Istina je da je Game, sa velikim G, ime burgundskog sela i da je ta sorta nekada bila burgundska. ali nju je vojvoda Filip Hrabri proterao, ocenivši je za „vrlo lošu i vrlo nevernu”.

Osudili su je i makonski porotnici, tvrdeći da je opasna za zdravlje. Možete zamisliti bez njihovih božolejskih komšija. Istoričar Rože Dion misli da je u to vreme, game, možda i bio „grubog varijeteta”. Uz primedbu da mu, verovatno, ni burgundsko tlo nije prijalo, dok je u Božoleu, posebno na granitnim terenima pronašao svoju Obećanu zemlju.

Najzad ni na nosu ni na nepcu crni burgundac i božole crni ni malo ne liče. Ne vriju i ne sazrevaju na isti način. Prvo doživljava starost, drugo umire mlado. Ne spadaju ni u istu kategoriju.

Božole je balotaško vino. Nekada se, uz partiju balota pio, u posebno uređenim terenima u vinogradima, lučicama reke Rone, pored krčmi i restorana. Lionezi su ga pili na metre: dvanaest bokalčića i trinaesti, kojim časti gazda, zauzimali su jedan dužinski metar. Ispijali su se posle svake partije, na račun gubitnika.

Osim balotaša pili su ga i buržuji, posebno oni manji. Vino radničkih kombinezona, bilo je i vino svečanih odela.  Pilo se i za porodični ručak. I u marksističko doba bio je na stolovima siromašnih i bogatih. „Njegove arome crvenog voća bile su prularističke”. Lepo mesto u društvenoj hijerarhiji vinopija.

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka cene vina idu u nebesa. Božole sve više postaje popularan u Parizu, pa i u drugim evrpskim prestonicama. Za igrače balota postaje preskup. Njihov ljubimac ulazi u utakmicu sa francuskim i stranim vinima, sve konkurentnijim i po kvalitetu i ceni. O tome šta ga čeka u novim vremenima iduće nedelje.