VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Vinski molitvenik
Starijim čitaocima koji su iole upućeni u našu medijsku kulturu, mog današnjeg gosta prof. dr Slobodana Jovića nije potrebno predstavljanje: reč je o autoru, koji je od devedesetih, pa sve donedavno, bio spektakularna zvezda naše dionizijevske scene.
Dobar deo života posvetio je širenju vinske kulture i ljubavi prema vinu, Priče o najstarijem čovekovom piću protkane vinskom poezijom i zvucima gitare širio je putem radija i televizije, mnogobrojnim promocijama, na sajmovima, festivalima, salonima... Pre njega, na našim prostorima nikada nije bilo tako svestranog i originalnog promotera vina i vinske kulture.
Zbog onih mlađih ljubitelja vina, kao i onih koji bi to želeli da postanu, zato samo ukratko da ga predstavim.
Slobodan M. Jović rođen je u Ečkoj 1949. godine. Gimnaziju je završio u Zrenjaninu, a Poljoprivredni fakultet u Beogradu 1974. Doktorirao je u Novom Sadu 1992. na Tehnološkom fakultetu. Predavao je Tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Istovremeno je, od 2001. do 2010. izvodio nastavu i na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.
Mentor je izrade i odbrane više doktorskih disertacija. Piše i objavljuje naučne radove i stručne knjige o proizvodnji vina i rakija. Kao pravi promotor vinske kulture drži mnoga popularna predavanja ljubiteljima vina i publikuje radove kojima na svoj način populariše vino i vinsku kulturu u dnevnim novinama, časopisima, radio i TV emisijama.
Odlaskom u penziju je zaćutao. Zajednički prijatelji često su me pitali šta je s njim, šta mu se dogodilo. Pre nekoliko meseci sreli smo se na Paliću:
- Posle 48 godina drugovanja s vinom i uz vino rekao sam sebi: Sedi i piši, toliko je i značajnih doživljaja i iskustava koja su se nataložila minulih godina!
I, evo, u rukama mi je knjiga „Vinski molitvenik”, štampana pre nepunih mesec dana. Izdavači su Narodno pozorište Timočke krajine i Centar za kulturu „Zoran Radmilović” u Zaječaru. Lepo opremljena, sa podnaslovom „Za svakog po nešto o vinu”.
Značajan deo života Slobodan Jović proveo je u kafanama baveći se muzikom. Sticajem te srećne okolnosti u njima je sretao mnoge interesantne likove, koji su mu, kao osvedočeni enofili, znajući da je enolog, postavljali razna pitanja vezana za vino. Već prvim prelistavanjem knjige zaključujem da je „Molitvenik” pravi, potpuni odgovor na mnoga pitanja, za čije celovite odgovore je trebalo vremena, a i prilika, da bi se oni razumeli i bili zapamćeni.
Na taj način autor ispunjava dug svojoj braći po kapljici a time i svima onima sve brojnijima i mlađim zainteresovanim za poetiku žeđi.
Po tome je ova knjiga jedinstvena, možda i u svetu, legura bukvara i vrhunskog udžbenika. U nas, „zemlji vina”, kako se neskromno titulišemo, nešto slično dosad nije objavljeno. „Vinski molitvenik” je Jovićeva priča o vinu, štivo u kome ima hemije, tehnologije i mikrobiologije, ali i šaljivosti, pomalo i filozofije, uvek zabavno, informativno i poučno. Ispričano razumljivo i pitko kao najlepše vino.
Jednom profesor - uvek profesor! U knjizi se spominju i ljudi koji su mu bili i ostali važni kao i neka sećanja vezana za njih i vino. „Svaka od ispričanih priča prestavlja jednu iskru koja je u određenom trenutku moga života zaiskrila sa dna vinske čaše” - kaže autor ovog svojevrsnog molitvenika.
U pogovoru knjige Petar V. Arbutina kaže:
„Jovićev život sa vinom bio je istovremeno i nauka i ljubav, muzika i poezija, lepa reč i prijateljske emocije, zanosne vinske melanholije, u kojima vino nije katalizator, već pouzdan saputnik, razgovornik skromnih reči i diskretni kreator dubokih osećanja. Pesmom, pričom, anegdotom, divnim sećanjem na još divnije ljude.”
Jović je svojim studentima isticao značaj ovinjavanja novih bačvi i buradi za prijem vina. Na isti način, u knjizi govori kako pre pijenja treba oviniti duh vinoljubaca za sveti čin pijenja. On to postiže elegantno i čitkom, svakom razumljivom, inspirativnom pričom, koja pobuđuje želju za čašom.
Knjigom „Vinski molitvenik” Slobodan Jović nas je uverio da i za njega, baš kao i za vino vredi ona stara, što stariji to bolji.
Prijatelju stari, nastavi i dalje da služiš Dionisosu. Piši!