SREMUŠ JE MOĆNA BILJKA koja ceo organizam čisti od toksina

Sremuš čisti krv, creva, kožu, pomaže kod reume i artritisa, hipertenzije, detoksikuje ceo organizam...

Sremuš je u našem narodu poznat kao divlji beli ili medveđi luk.

On samo ima miris belog luka, ali je mnogo jači od njega kada su lekovita svojstva u pitanju, pa travari imaju običaj da kažu da je on "ubica otrova" u našem organizmu.

Medved prvo jede sremuš

Pojavljuje rano s proleća i veruje se da je prva biljka koju medved jede posle zimskog sna upravo sremuš. Ovo je još jedan dokaz da životinje instinktivno znaju šta je dobro za njihovo zdravlje, jer je sremuš odlično sredstvo za čišćenje organizma od toksina nakupljenih tokom zimskih meseci, kažu travari.

Slaže se i s mesom i s ribom

Mnogobrojne su mogućnosti i kombinacije da sremuš bude prisutan u našoj ishrani. Odlično se slaže i s mesom i ribom, ali može da se priprema i kao salata.

Koristi se za pripremu hladnih jela, ali i raznih vrsta pita, proje, peciva, pa i hleba.

Mart i april su idealno vreme za branje i konzumiranje sremuša.

Sremuš ima mnoga lekovite svojstva i popularna je namirnica u homeopatiji. Često se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska i problema sa varenjem.

Posebno se preporučuje srčanim bolesnicima i onima koji imaju zakrčene krvne sudove. Takođe, sremuš je poznat po svojim antibakterijskim i antivirusnim svojstvima, zbog sadržaja sumpora. Korišćen je čak u Prvom i Drugom svetskom ratu za sterilizaciju rana.

Sremuš ima četiri i po puta više jedinjenja sumpora od običnog belog luka.

Riznica vitamina i minerala

Sremuš je prepun različitih vitamina i minerala. Ponekad se naziva i „kraljem magnezijuma“ biljaka zbog visokog nivoa ovog minerala koji se nalazi u lišću. Magnezijum je poznat kao mineral koji pomaže protiv stresa i štiti cirkulatorni sistem, posebno srce. Bogat je vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C kog ima 14 puta više nego limun.

Najlekoviti je svež

List sremuša se koristi osušen kao začin, a svež kao salata, i treba ga dodavati nakon završetka termičke obrade jela, kako lekovite i aromatične materije ne bi isparile.

Dakle, preporučuje se da sremuš jedete svež i izbegavate kuvanje, jer termičkom obradom, kao i zamrzavanjem i sušenjem, gubi većinu lekovitih svojstva.

Za razliku od belog luka, sremuš ima karakterističan miris samo dok se jede, a posle toga se ne oseća.

Kurir.rs/ Dnevnik