СРЕМУШ ЈЕ МОЋНА БИЉКА која цео организам чисти од токсина

Сремуш чисти крв, црева, кожу, помаже код реуме и артритиса, хипертензије, детоксикује цео организам...

Сремуш је у нашем народу познат као дивљи бели или медвеђи лук.

Он само има мирис белог лука, али је много јачи од њега када су лековита својства у питању, па травари имају обичај да кажу да је он "убица отрова" у нашем организму.

Медвед прво једе сремуш

Појављује рано с пролећа и верује се да је прва биљка коју медвед једе после зимског сна управо сремуш. Ово је још један доказ да животиње инстинктивно знају шта је добро за њихово здравље, јер је сремуш одлично средство за чишћење организма од токсина накупљених током зимских месеци, кажу травари.

Слаже се и с месом и с рибом

Многобројне су могућности и комбинације да сремуш буде присутан у нашој исхрани. Одлично се слаже и с месом и рибом, али може да се припрема и као салата.

Користи се за припрему хладних јела, али и разних врста пита, проје, пецива, па и хлеба.

Март и април су идеално време за брање и конзумирање сремуша.

Сремуш има многа лековите својства и популарна је намирница у хомеопатији. Често се користи за лечење високог крвног притиска и проблема са варењем.

Посебно се препоручује срчаним болесницима и онима који имају закрчене крвне судове. Такође, сремуш је познат по својим антибактеријским и антивирусним својствима, због садржаја сумпора. Коришћен је чак у Првом и Другом светском рату за стерилизацију рана.

Сремуш има четири и по пута више једињења сумпора од обичног белог лука.

Ризница витамина и минерала

Сремуш је препун различитих витамина и минерала. Понекад се назива и „краљем магнезијума“ биљака због високог нивоа овог минерала који се налази у лишћу. Магнезијум је познат као минерал који помаже против стреса и штити циркулаторни систем, посебно срце. Богат је витаминима А, Б1, Б2, ниацином, фолном киселином и витамином Ц ког има 14 пута више него лимун.

Најлековити је свеж

Лист сремуша се користи осушен као зачин, а свеж као салата, и треба га додавати након завршетка термичке обраде јела, како лековите и ароматичне материје не би испариле.

Дакле, препоручује се да сремуш једете свеж и избегавате кување, јер термичком обрадом, као и замрзавањем и сушењем, губи већину лековитих својства.

За разлику од белог лука, сремуш има карактеристичан мирис само док се једе, а после тога се не осећа.

Kurir.rs/ Дневник