ANĐELKA PRPIĆ Nekad je teret biti duhovit

Kako je rekla, raduje se povratku u voditeljske vode, a posebno što studio deli sa Kalinićem. U intervjuu za Dnevnikov TV magazin Anđelka Prpić ističe da se u emisiji bave temama koje nas zabavljaju, ali i onima koje nas brinu i zbog kojih smo zapitani ili su bizarne. Kako kaže, želja im je da iskrenim humorom i kroz svakodnevne teme nasmeju publiku kraj malih ekrana.

– Imamo i super tim. Momci iz Njuz net-a pišu scenario, šalju nam predloge, kao i mi njima. Svaki segment je bitan. Ne možete samo da imate super voditeljski par. Uvek ostaje pitanje šta će taj super par da radi, ko će to da piše, ko je sve to smislio, hoćete li istrajati u tome... Čini mi se da su u našem slučaju svi ti segmenti zadovoljeni, a, naravno, najbitnija je ogromna želja da to radimo – istakla je na početku razgovora glumica i voditeljka Anđelka Prpić.

Kako izgleda kada se na jednom projektu nađe toliko vas koji važite za nekog ko ume da nasmeje? Dešava li se da prekidate snimanja zbog smeha?

– I zahvalno je i nezahvalno kada imate usud da budete smešni. Ja zato ne volim to „urnebesno”, „smešno”, „smeh do suza” jer onda ljudi komentarišu: „Ajde baš da vidimo šta je to” i onda vas neko čeka na penalu i mislim da je to loša početna pozicija, a nekada i teret. Prema momcima iz Njuz neta imam ogromno poštovanje i uopšte nisam imala želju da me neko od njih zabavlja i animira. Igrom slučaja Milana znam i od ranije pa sam znala da je zabavan, ali i on je kao i ja. Imamo potrebu da nas ljudi shvataju i ozbiljno. Nije to samo da sedimo i svi umiremo od smeha, nego se ozbiljno bavimo time šta mislimo da nedostaje današnjoj emisiji, koji segment je bio bolji, koji nije bio dobar, pa se trudimo da to doradimo. Momci nam daju predloge, kao i mi njima. Naravno, bude nam i zabavno i užasno smešno. Oni su jako slatki zato što svoj humor ispaljuju bukvalno kao iz municije dečjeg pištolja na vodu - s takvom lakoćom. I onda ja sam često ljubomorna u njihovom okruženju moram priznati. Ali, mora neko da bude i ozbiljan i odgovoran. Ja sam preuzela na sebe tu ulogu (smeh). Šalim se! Uživam, super mi je - blažena među muškima.

Da li možda razmišljate da radite još neki program na K1 televiziji? Jeste li razmišljali o nekoj autorskoj emisiji budući da iza sebe sada već imate dosta voditeljskog iskustva?

– Nisam razmišljala, vidim sebe u raznim formatima, ali ne kao nužno neki cilj. Ovde je bilo logično i prirodno da krenemo u saradnju jer se svi poznajemo i družimo i radili smo zajedno ranije na drugim mestima i otvorio se taj prostor pa smo ga iskoristili. Što se tiče autorske emisije, evo, pustila sam Milana Kalinića prvo da vidim kako to izgleda (smeh) i da li može da se radi i dnevna i večenja emisija. On se trenutno krčka, pa ako preživi možda i ja posle njega uletim, videćemo (smeh).

Koronavirus nas je sve zaustavio i uticao i na živote i na poslove, a čini mi se posebno na umetnost i kulturu. Šta mislite na šta će se pauza u vašem radu najviše odraziti, u kom segmentu posla?

– Očigledno pozorište najviše trpi. Ne znam samo kako je muzičarima koji sviraju u npr. orkestrima sa maskama na licu, sve mi je to nejasno. Definitivno do te vakcine ćemo morati nekako da se snalazimo i vrlo bojažljivo da pazimo, jer uvek imate tu odgovornost da niste samo vi ugroženi nego i taj neko koga možda i ne znate. Mislim da moramo da nađemo taj novi način. To novo normalno, što je sad popularno. Niko nije samo seo i plakao, a pogotovo ne umetnici. Uglavnom i kažu da se iz muke stvaraju najbolje stvari. Definitivno u ovoj našoj siromašnoj Srbijici nemamo odnos prema kulturi. Zaista ako postanemo ljudi koji nemaju tu treću dimenziju postaćemo životinje. Šta ćemo onda? Da jedemo i umiremo. Šta je ovo između zbog čega sve to radimo? Kultura nas oplemenjuje i čini ljudima, a ne životinjama.

Snimate i seriju Azbuka našeg života. Kakva je zapravo vaša uloga i kako vam se dopada sam projekat nakon prvih snimljenih kadrova?

– Moja uloga je, što bi rekli „minjončić”. Pošto serija govori o bračnom paru i krizi srednjih godina onda znamo svi koliko su nam najbolje prijateljice bitne u takvim situacijama. Po kvantitetu moja uloga u seriji nije važna, ali je po značaju veoma bitna, jer pomaže glavnoj junakinji da se podigne ili spusti na patos kad treba. Stvarno sam uživala dok sam čitala taj scenario, zanimljiva mi je tema jer se tiče urbanije populacije. Onda kad hvala Bogu nemamo problem šta ćemo da jedemo onda kreće ovo, psihološki - ko sam ja, da li sam na pravom mestu, s pravim ljudima, tj. kreće presabiranje i oduzimanje. Jako mi se dopao tekst i rediteljka. Definitivno iver ne pada daleko od klade. Radila sam stvarno sa dosta produkcija u Srbiji, ima i ovakvih i onakvih, ali njihova je, stvarno moram da kažem, odlična. Svi rade svoj posao i svi znaju kako da se ponašaju, a rediteljkka se bavi svim aspektima i glumcima i scenarijem... žao mi je što u tom smislu nemam puno posla u seriji jer sigurna sam da bih uživala, jer kada je sve okej na setu onda možete da se bavite svojom suštinom. Jako mi je prijatno na tom setu, lepa je atmosfera i na kraju krajeva i Anastasija i Aleksandra sa kojima igram se inače privatno družimo. Lepo nam je, uživamo, smejemo se i još nas za to neko plaća, pa gde ćete lepše?! (smeh).

U psihološkom trileru „Jedini izlaz” ipak nemate „minjončić”, već igrate glavnu ulogu. Rekli ste, ako se ne varam, da to nije samo prilika da publika gleda drugačiji film nego da i vi samu sebe probate u drugom žanru. Šta biste rekli sada nakon snimanja kako ste se snašli i kakav film publika može da očekuje?

– Jao ne znam, ne smem to da kažem još uvek. Imali smo neku internu projekciju za distributere, u suštini jedan od komentara bio je: „Vidi, bili smo skeptični ili nismo bili sigurni, ali maco svaka čast” (smeh). Ja sam se onda šalila da je to naša karta - mala očekivanja, onda ti se sve dopadne kad nemaš velika očekivanja od glavnog glumca (smeh). Mislim da je film značajan. Nisam feministkinja, ne volim te teme, ali opet, zašto ne. Žena ima glavnu ulogu, oko nje se plete i vrti priča, to je stvarno retkost. Drugo, kad se skupi dobra energija svih ljudi kojima je to prvi put onda imaju želju da daju sve od sebe. Mislim da će sve to zajedno dati dobar rezultat. Ali, ne mogu ništa da tvrdim, strašno me zanima kakve će biti reakcije kada dođete u bioskop, pa mi javite.

Da li se zna kada film stiže u bioskope?

– Sredinom novembra, ako se ne varam bi trebalo da bude u bioskopima.

Vladimir Bijelić

foto: Marko Karović/K1 Promo