„Seljačka opera “ u Novosadskom pozorištu: Uzvišeno i prizemno
NOVI SAD: Novosadsko pozorište/ Ujvideki sinhaz sezonu počinje u ponedeljak, 21. septembra, premijerom predstave „Seljačka opera“ Bele Pintera, u režiji Atile Keresteša. Predstava je prvobitno bila spremna za premijeru u martu, u koprodukciji s Nacionalnim teatrom iz Segedina, ali se zbog poznatih razloga odustalo i sada je predstava urađena gotovo kompletno u samostalnoj produkciji pozorišta iz Novog Sada.
Segedinski nacionalni teatar je planirao da predstavu revitalizuje 2021, a mi nismo mogli da čekamo, mislili smo da će tako samo da „umre“, pa smo je aneksom ugovora za sada premestili kod nas, objasnio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare upravnik Novosadskog pozorišta/ Ujvideki sinhaz Valentin Vencel.
Vencel je sa ponosom napomenuo da su za veoma kratko vreme novi glumci preuzeli uloge, a sa žaljenjem konstatovao da pozorište jeste umetnost trenutka, ali do te mere – da sve što se kaže praktično važi samo danas – nije verovao da je moguće.
„Seljačka opera“ je poznato umetničko delo Bele Pintera koje, kao što u naslovu stoji, spaja nespojivo. Predstava ima specifičan muzički karakter u kojem glumci u potpunosti pevaju dramski tekst. Priča je arhaična, sa temom incesta i skrivenog roditeljstva, u kombinaciji sa neobičnim motivima iz mađarskih narodnih balada. O tome kako jedna svadba dobija naopak tok.
Reditelj Atila Keresteš, gostujući umetnik iz Rumunije, naveo je da su likovi, odnosi i situacije, sukobi, konstruisani na tragu antičke tragedije, ali u specifičnom spoju uzvišenog i prizemnog. Za stil, žanr, rekao je da ih je nemoguće odrediti. Predstavu karakteriše lirski jezik balade, a u ogromnoj meri muzički izraz u kojem je dominantan etno zvuk, s primesama roka, klasike, džeza...
Glumica Emina Elor se osvrnula na izazov da se ponovo, za kratko vreme, fiksiraju scene, uz promenu partnera, a pođednako i na to da u jednoj predstavi nema replika koje se izgovaraju, nego isključivo pevaju.
Pošto je muzika jedan od centralnih motiva „Seljačke opere“, na konferenciji za novinare govorio je i muzički saradnik David Klem. On je predočio da glumci ne pevaju songove, kao u mjuziklu ili operetama, nego arije, ali ne operske, nego dramske, a pri tome u njima publika može da čuje mađarske narodne pesme, pa još nešto, od roka i popa, preko klasike i yeza, do mađarske himne.
Sat i deset minuta, koliko traje predstava, zvuči naivno, ali je sve toliko jako, da će gledaoci osetiti olakšanje tek nakon par dana, slikovito je okarakterisao predstavu glumac Gabor Pongo.
I pored silnih neizvesnosti, u Novosadskom pozorištu/ Ujvideki sinhaz sezonu van svoje scene započetu uspešnim festivalskim gostovanjima u Kišvardi i Čortanovcima, planira da nastavi predstavama „Paravani“ Žana Ženea, u režiji Dina Mustafića i „Nosorog“ Ežena Joneska, u režiji Nikite Milivojevića.
I. Burić
