NAŠI SUGRAĐANI – NENAD VLAŠKI, ČUVAR STAROG ZANATA Plamenom staklo pretvara u umetnost
Stakloduvač i pevač grupe „Lost Propeleros” Nenad Vlaški već godinama oblikuje staklo u unikatne predmete.
Uz pomoć brenera, kompresora, kiseonika, odnosno zemnog gasa, ali i dobrih pluća, u stanju je da materijalizuje gotovo sve što mušterije zamisle: od lustera, preko nargila i nakita, do životinjskih figura – kornjača, meduza, morskih konjica, sova...
A kako Nenadova inspiracija dolazi prvenstveno iz morskih dubina, jedan od njegovih najpopularnijih radova jesu staklene hobotnice, za čiju mu je izradu potrebno oko sat vremena kada se posveti detaljima. Kako nam je otkrio na novosadskom Noćnom bazaru, gde redovno izlaže, njihove cene variraju od 600 do 1.500 dinara, u zavisnosti od veličine.
Morao sam da pronađem nov način da iskoristim svoje veštine. Imao sam alate i staklo, ali i znanje majstora koji me je naučio laboratorijskoj tehnici duvanja stakla (Nenad Vlaški)
Posebnu magiju figurama daje svetlost u sinergiji sa bojom površine na kojoj se nalaze, čime se postiže i vrlo realističan izgled, napominje njegova žena Lana, uz čiju podršku plamenom pretvara staklo u umetnost.
Razlika između starih i novih materijala, koje nabavlja u inostranstvu i na njima ne štedi, više je nego očigledna, a posebno ceni češko staklo. Ipak, posao stakloduvača u Srbiji nije isplativ
Da se otisne u vode ovog starog zanata, odlučio je, kaže, nakon što su neonske reklame, koje je pravio više od decenije, potisnuli novi trendovi i LED diode.
– Morao sam da pronađem nov način da iskoristim svoje veštine. Imao sam alate i staklo, ali i znanje majstora koji me je naučio laboratorijskoj tehnici duvanja stakla. Ostalo sam nadogradio pretražujući internet i uključujući svoju kreativnost – objašnjava Vlaški.
Kako dodaje, razlika između starih i novih materijala, koje nabavlja u inostranstvu i na njima ne štedi, više je nego očigledna, a posebno ceni češko staklo. Ipak, posao stakloduvača u Srbiji nije isplativ.
– Nije problem napraviti, problem je prodati. Nešto što ovde nudim za 1.000 dinara na internetu može dostići cenu od 30-40 evra bez poštarine, jedina je mana što se duže čeka – objašnjava Vlaški. – Uz gas koji ‘skače’ svakog meseca, dođe mu nekako da plaćam sebi vežbu za ovaj hobi.
Osim toga što je za otapanje stakla, kako bi bilo podatno, potrebna temperatura od 700-800°C, te je prava muka boraviti u radionici tokom leta, i zarada je jedan od razloga što se tada „seli” u Crnu Goru, gde plasira ono što mu je ostalo neprodato.
S. Milačić