„Сељачка опера “ у Новосадском позоришту: Узвишено и приземно
НОВИ САД: Новосадско позориште/ Ујвидеки синхаз сезону почиње у понедељак, 21. септембра, премијером представе „Сељачка опера“ Беле Пинтера, у режији Атиле Керестеша. Представа је првобитно била спремна за премијеру у марту, у копродукцији с Националним театром из Сегедина, али се због познатих разлога одустало и сада је представа урађена готово комплетно у самосталној продукцији позоришта из Новог Сада.
Сегедински национални театар је планирао да представу ревитализује 2021, а ми нисмо могли да чекамо, мислили смо да ће тако само да „умре“, па смо је анексом уговора за сада преместили код нас, објаснио је на јучерашњој конференцији за новинаре управник Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз Валентин Венцел.
Венцел је са поносом напоменуо да су за веома кратко време нови глумци преузели улоге, а са жаљењем констатовао да позориште јесте уметност тренутка, али до те мере – да све што се каже практично важи само данас – није веровао да је могуће.
„Сељачка опера“ је познато уметничко дело Беле Пинтера које, као што у наслову стоји, спаја неспојиво. Представа има специфичан музички карактер у којем глумци у потпуности певају драмски текст. Прича је архаична, са темом инцеста и скривеног родитељства, у комбинацији са необичним мотивима из мађарских народних балада. О томе како једна свадба добија наопак ток.
Редитељ Атила Керестеш, гостујући уметник из Румуније, навео је да су ликови, односи и ситуације, сукоби, конструисани на трагу античке трагедије, али у специфичном споју узвишеног и приземног. За стил, жанр, рекао је да их је немогуће одредити. Представу карактерише лирски језик баладе, а у огромној мери музички израз у којем је доминантан етно звук, с примесама рока, класике, џеза...
Глумица Емина Елор се осврнула на изазов да се поново, за кратко време, фиксирају сцене, уз промену партнера, а пођеднако и на то да у једној представи нема реплика које се изговарају, него искључиво певају.
Пошто је музика један од централних мотива „Сељачке опере“, на конференцији за новинаре говорио је и музички сарадник Давид Клем. Он је предочио да глумци не певају сонгове, као у мјузиклу или оперетама, него арије, али не оперске, него драмске, а при томе у њима публика може да чује мађарске народне песме, па још нешто, од рока и попа, преко класике и yеza, до мађарске химне.
Сат и десет минута, колико траје представа, звучи наивно, али је све толико јако, да ће гледаоци осетити олакшање тек након пар дана, сликовито је окарактерисао представу глумац Габор Понго.
И поред силних неизвесности, у Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз сезону ван своје сцене започету успешним фестивалским гостовањима у Кишварди и Чортановцима, планира да настави представама „Паравани“ Жана Женеа, у режији Дина Мустафића и „Носорог“ Ежена Јонеска, у режији Никите Миливојевића.
И. Бурић
