PORODIČNE TEME I NA FESTIVALU EVROPSKOG FILMA PALIĆ Male i velike želje, istine i laži
Sve priče, a tako i filmovi, govore o samo nekoliko bitnih stvari. Među njima, jedna od najvažnijih, najkompleksnijih, pa i najeksploatisanijih je porodica - dobra, loša, srećna, nesrećna… Stalno u kretanju, u prelasku iz jednog u neko novo i opet, novo stanje.
U Glavnom takmičarskom programu Festivala evropskog filma Palić prikazano je ostvarenje “Kalmanov dan” (mađarsko-slovačko-američka koprodukcija) kao još jedna od varijacija na temu bračnih puteva i stranputica. Scenarista i reditelj ove kamerne povesti sa prizorima iz bračnog života je Sabolč Hajdu, koji je i jedan do petoro protagonista, dobro zabavljenih i zaigranih sopstvenim životno uverljivim likovima.
A šta biva kada se na i na ne baš nešto voljno organizovanoj proslavi imendana 45-godišnjeg Kalmana nađe dvoje njihovih dugogodišnjih prijatelja, bračni par sa tihim mužem i brbljivom ženom. Haos u najavi. Kalman i njegova žena prethodno su već započeli veliku raspravu o maloj stvari, a dinamičnost se pojačava kada pridošlice počinju da zatrpavaju prisutne svojim svakodnevnim banalnostima. I reč po reč, mada u finom komičkom ključu, stvari dobijaju na težini. Male i velike želje, istine i laži isplivavaju na površinu.
Dobra, neprimetna režija, izvanredni glumci i inspirativan tekst učinili su da “Kalmanov dan” bude koliko zabavan toliko i ozbiljan, u svakom slučaju može da deluje kao vid bračne terapije. Ovoj Hajduovoj, ako neko bude u prilici, ne bi trebalo da pruži otpor.
Po rečima Domonkoša Saboa, glumca u filmu koji je i gost festivala, bio je to njihov pokušaj prikaza bračnih problema, a scenario je zasnovan delom i na isksutvima samih glumaca. Posle dobrih priprema, “Kalmanov dan” je snimljen za samo 10 dana.
„Suočen sa gravitacijom” – o tabu temi
Mađarski film „Suočen sa gravitacijom“, prikazan u takmičarskoj selkcija „Paralele i sudari“ bavi se savremenom i sveprisutnom, a složenom temom samoubistva. Kroz priču o ocu i sinu, koji se sudbonosno suočavaju sa možda i neminovnom tragedijom, po rečima reditelja Andraša Fešeša, želela se skrenuti pažnja na samoubistva i razmevanje društvene pozadine tog fenomena.
- Od pandemije korone, usamljenost i depresija umnogome su doprineli ovim problemima. Radi se o ljudima koji slabo komuniciraju, a ostavljeni su sami sa svojim mukama. U politici i društvu slabo se komunicira, ne priča se naglas o mnogo čemu. što nikako nije dobro – rekao je Fešeš.
Film “Kjuka: pred kraj leta” Kostisa Karamontanisa (produkcija: Grčka, Severna Makedonija) takođe govori o porodici ponudivši svež, kreativno nadahnut pristup temi u svakom pogledu. Priča prati jedriličarski, letnji izlet samohranog oca sa ćerkom i sinom ti-
nejdžerima na ostrvo na kojem će se rasplesti dugo namotavano i mršeno klupko njihovih uzajamnih emocija. Vedrina ali i težina vrelog leta na moru, više su od kulise ovog filma čiji je tvorac našao pravi balans između vizuelne pretencioznosti, povremeno na ivici eksperimentalnog, i mastralno ukomponovanih metaforičkih digresija sa neodoljljivo sugestivnom glumačkom igrom. Ovakvom utisku o filmu “Kjuka: pred krajleta” uveliko doprinosi i vrhunski obavljena montaža i filmska fotografija koja podseća na onu kućnih, porodičnih filmova, nekada snimanih super-osmicom.
U glavnom takmičarskom programu je prikazano i francusko ostvarenje “Poslednji od Jevreja” reditelja Noe Debrea koji se na suptilan i topao način bavi životom manjinskih grupa doseljenika u pariskom predgrađu. U središtu priče su sin i majka, Jevreji, koji planiraju da napuste svoj doskorašnji dom…
V. Crnjanski
