ПОРОДИЧНЕ ТЕМЕ И НА ФЕСТИВАЛУ ЕВРОПСКОГ ФИЛМА ПАЛИЋ Мале и велике жеље, истине и лажи
Све приче, а тако и филмови, говоре о само неколико битних ствари. Међу њима, једна од најважнијих, најкомплекснијих, па и најексплоатисанијих је породица - добра, лоша, срећна, несрећна… Стално у кретању, у преласку из једног у неко ново и опет, ново стање.
У Главном такмичарском програму Фестивала европског филма Палић приказано је остварење “Калманов дан” (мађарско-словачко-америчка копродукција) као још једна од варијација на тему брачних путева и странпутица. Сценариста и редитељ ове камерне повести са призорима из брачног живота је Саболч Хајду, који је и један до петоро протагониста, добро забављених и заиграних сопственим животно уверљивим ликовима.
А шта бива када се на и на не баш нешто вољно организованој прослави имендана 45-годишњег Калмана нађе двоје њихових дугогодишњих пријатеља, брачни пар са тихим мужем и брбљивом женом. Хаос у најави. Калман и његова жена prеthodno су већ започели велику расправу о малој ствари, а динамичност се појачава када придошлице почињу да затрпавају присутне својим свакодневним баналностима. И реч по реч, мада у фином комичком кључу, ствари добијају на тежини. Мале и велике жеље, истине и лажи испливавају на површину.
Добра, неприметна режија, изванредни глумци и инспиративан текст учинили су да “Калманов дан” буде колико забаван толико и озбиљан, у сваком случају може да делује као вид брачне терапије. Овој Хајдуовој, ако неко буде у прилици, не би требало да пружи отпор.
По речима Домонкоша Сабоа, глумца у филму који је и гост фестивала, био је то њихов покушај приказа брачних проблема, а сценарио је заснован делом и на исксутвима самих глумаца. После добрих припрема, “Калманов дан” је снимљен за само 10 дана.
„Суочен са гравитацијом” – о табу теми
Мађарски филм „Суочен са гравитацијом“, приказан у такмичарској селкција „Паралеле и судари“ бави се савременом и свеприсутном, а сложеном темом самоубиства. Кроз причу о оцу и сину, који се судбоносно суочавају са можда и неминовном трагедијом, по речима редитеља Андраша Фешеша, желела се скренути пажња на самоубиства и размевање друштвене позадине тог феномена.
- Од пандемије короне, усамљеност и депресија умногоме су допринели овим проблемима. Ради се о људима који слабо комуницирају, а остављени су сами са својим мукама. У политици и друштву слабо се комуницира, не прича се наглас о много чему. што никако није добро – рекао је Фешеш.
Филм “Кјука: пред крај лета” Костиса Карамонтаниса (продукција: Грчка, Северна Македонија) такође говори о породици понудивши свеж, креативно надахнут приступ теми у сваком погледу. Прича прати једриличарски, летњи излет самохраног оца са ћерком и сином ти-
нејџерима на острво на којем ће се расплести дуго намотавано и мршено клупко њихових узајамних емоција. Ведрина али и тежина врелог лета на мору, више су од кулисе овог филма чији је творац нашао прави баланс између визуелне претенциозности, повремено на ивици експерименталног, и мастрално укомпонованих метафоричких дигресија са неодољљиво сугестивном глумачком игром. Оваквом утиску о филму “Кјука: пред крајлета” увелико доприноси и врхунски обављена монтажа и филмска фотографија која подсећа на ону кућних, породичних филмова, некада сниманих супер-осмицом.
У главном такмичарском програму је приказано и француско остварење “Последњи од Јевреја” редитеља Ное Дебреа који се на суптилан и топао начин бави животом мањинских група досељеника у париском предграђу. У средишту приче су син и мајка, Јевреји, који планирају да напусте свој доскорашњи дом…
В. Црњански
