Mladenović: Pozorište je sve sporije u odnosu na stvarnost

Pokušali smo da ispričamo priču o ocu naše kinematografije Ernestu Bošnjaku, koji je uz braću Manaki iz Bitolja, pionir filmske priče na prostoru Balkana. Želeli smo da ispričamo priču o pioniru nemog filma kroz neobičan pozorišni žanr, a to jeste nemi film, rekao je Mladenović uoči probe u Drvengradu.

On je naglasio da im je bilo vrlo zanimljivo da istražuju kako se fabulira, prave likovi i odnosi, a da o svemu tome nema teksta.

To spada u najzanimljivija i najradosnija pozorišna istraživanja koja sam imao u životu. Proces je bio veoma uzbudljiv. Mi nemamo nikakvo prediskustvo u našim dramskim školama kako se radi predstava bez teksta. Ovo jeste posveta Bošnjaku i Somboru i svim ljudima koji u jednom trenutku nadrastu sredinu u kojoj žive i suoče se sa surovim odgovorom sredine koja je uvek konzervativna i pokušava da zadrži status kvo, objasnio je Mladenović.

Smatra da je film izgubio velike priče, da su se izgubili autori, a s druge strane, primećuje, pozorište bi moglo što šta da nauči od filmske brzine.

S digitalnom erom promenila se percepcija publike. Publika u mnogim segmentima misli brže od nas na sceni i nešto od te filmske tehnike, montaže, brzih promena, kratkih kadrova morali bismo da počnemo da primenjujemo u teatru, jer nam je pozorište sve sporije u odnosu na stvarnost, naglasio je Mladenović.

On je istakao da ono što niko ne može da oduzme pozorištu jeste čudo transformacije - da se neko pred vama pretvara u nekog drugog i priča vam priču.

Zbog toga se ide u teatar već 2.000 godina. Verujem da je to naše glavno oružje. Postoji neverovatna moć javne reči kazane sa scene. Mi smo do Gutenberga bili jedini masmedij. Nije isto kada vi pročitate u novinama i kada mi razgovaramo i kada to kažete javno pred 5.000 ljudi. Pozorište može biti vrlo moćan korektiv društva, ako to želi da bude, rekao je Mladenović.

Mnogo važnije od toga je što je ovo mesto gde se sreću mladi ljudi. Svima nam nedostaje razmena iskustava i upoređivanja estetika, pozorišnih škola. Zavidim mladima na boravku ovde, kazao je reditelj.

Mladenović nema lepo mišljenje o pozorišnim školama u Srbiji, prvenstveno o Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. 

Mislim da pozorišnu režiju, glumu, svakojaki oblik dramskog i filmskog izražavanja treba da predaju neki ljudi koji to mogu da jamče sopstvenim autoritetom. To nije birokratski posao. Pošto to nije slučaj, mislim da mladim glumcima i rediteljima nedostaje iskustvo drugačijeg i modernog pozorišta. Mislim da je postdramsko Lemanovo pozorište već zastarelo, a mi nismo stigli ni do njega u našim školama, ocenio je Mladenović.

Smatra da je dragoceno svako iskustvo susreta s drugim školama, estetikama, susret sa Bitefom, gostovanja stranih predstava i mogućnost da se ode van zemlje i vidi šta se tamo zbiva.

Internet nam je približio šta se u svetu zbiva, ali nije isto gledati predstavu na internetu, gledati inserte ili prisustvovati nekom pozorišnom čudu uživo, istakao je Mladenović.

Mladi, naglašava, moraju biti hrabriji i radikalniji od njegove generacije, ali ne vidi razloge za optimizam.

Okolnosti u državi gde je nemoral proglašen za moral, nepoštenje za poštenje, taj sunovrat sistema vrednosti nikako ne mogu da idu na ruku njihovim budućim kreacijama. Budu li nastavili da rade biće sve ogorčeniji i puniji pesimizma. Samo se nadam da će ta gorčina dovesti do neke pobune, a ne do emigracije, rekao je Mladenović.

Dodao je da mrzi deljenje saveta, ali da misli da mladi treba da budu hrabri i da misle svojom glavom.

Višak soljenja pameti nas je doveo dokle nas je doveo. Mladi treba da otkriju svoj svet, definišu svoju borbu i da se izbore za svet kako ga oni zamišljaju, poručio je Mladenović.