Kokan Mladenović gradi „Na Drini ćupriju”
potvrdio je “Dnevniku” upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljević.
– Kokana Mladenovića inscenacija Andrićevog romana “proganja” već dugo, uostalom projekat “Na Drini ćuprija” postoji u okvirnom repertoaru SNP-a već pet godina, ali smo ga, iz raznih razloga, uvek odlagali. No, sada su se složile kockice i sredinom januara 2016. Mladenović bi trebalo da počne s probama. Direktor Drame, Aleksandar Gajin i Mladenović su formirali ceo autorski tim, sve je dogovoreno i ostaje samo da nam bog bude u pomoći – navodi Milosavljević.
Po rečima prvog čoveka naše najstarije teatarske kuće, Mladenović ima rešenje za scensku postavku remek dela jedinog srpskog nobelovca.
– Naravno, kada se radi dramatizacija takve literature, rizik jeste velik. Ali, s druge strane, imamo vulkan mašte, sadržan u Kokanu Mladenoviću, i on ima ključ za Andrićev roman koji će ga učiniti i teatarski čitkim. Ovo delo je i danas itekako aktuelno, i reditelj će se upravo fokusirati na taj začarani krug iracionalne mržnje, s kojim se neprestano suočavamo i koji u nama budi ono najgore…
U novoj sezoni “Na Drini ćuprija”, međutim, neće biti jedini zvučan naslov...
– Poznati makedonski reditelj Aca Popovski počinje 10. juna da radi na novom tekstu Dejana Dukovskog, a već su počele probe “Šina” Milene Marković u režiji Dušana Mamule, i ta dva projekta će se “kuvati” tokom leta, da bismo s njima otvorili narednu sezonu. Potom će Ana Tomović postaviti Bokačovog “Dekamerona”, a Nikola Zavišić veoma interesantno čitanje “Hamleta”. Biće tu još naslova, ali su ovo, uz “Na Drini ćuprija”, markantne tačke sledeće sezone.
Pri tome, napominje Milosavljević, veći deo ovih predstava biti realizovan kroz koprodukcije.
– U “Violinisti na krovu” se takav vid saradnje sa Ujvideki sinhazom pokazao izuzetno uspešnim. “Šine”, recimo, radimo zajedno sa zrenjaninskim Narodnim pozorištem “Toša Jovanović”, s kojim smo već uspešno realizovali “Slugu dvaju gospodara”, a koproducent je i teatar “Promena” Akademije umetnosti u Novom Sadu. Sjajno sarađujemo sa Studentskim kulturnim centrom Novog Sada i Bitefom, a rezultat su „Balerine” Foruma za novi ples SNP-a i „Smrt Ivana Iljiča”. Jer, koprodukcije odavno nisu pitanje samo ujedinjavanja umetničkih potencijala dveju ili više teatarskih kuća, nego su i modus vivendi, put kako prevazići krizu i preživeti u ovim vremenima i istovremeno proširiti krug gledalaca.
Izuzetan uspeh nove postavke “Violiniste” u režiji gosta iz Budimpešte Atile Bereša otvorio je i pitanje da li bi u budućnosti SNP konačno mogao da radi i koprodukcije „sam sa sobom”, odnosno da izlazi sa projektima koje bi zajedničkim snagama izneli Drama, Opera i Balet. Jer, od poslednjeg takvog projekta prošle su, verovali ili ne, četiri decenije – još od scenske vizije muzičke poeme „Jama” Nikole Hercigonje na tekst Ivana Gorana Kovačić, koja je premijerno izvedena 16. maja 1975...
– To je veoma složena tema i tiče se činjenice da u ovoj zemlji još uvek postoji ne samo samoupravni mentalitet, nego su i zakoni takvi da idu na ruku održavanju samoupravljanja. No, uveren samo da će se na tom planu stvari ubrzo promeniti i da više nećemo biti u dilemi šta ako neko “nije raspoložen” da radi van svoje umetničke jedinice, odnosno hoće da radi samo ako bi za to bio dodatno plaćen u kući u kojoj već prima platu. E, kada se te stvari raščiste, onda ćemo moći da govorimo i o “koprodukcijama” unutar SNP-a.
Miroslav Stajić
Režiraju Šiling i Urban
– Poslednjih desetak godina intencija SNP-a je da u svakoj umetničkoj jedinici postoji i istraživački repertoarski tok. Tom toku su pripadali “Projekat 3”, “Nahod Simeon”, „Jezik zidova”, “Brod za lutke”, “Galeb”, Balerine”, opera „Mileva”… Sada ćemo probati da na tom fonu u 2017. uradimo još dve predstave: prvu bi režirao Arpad Šiling, jedno od najvećih rediteljskih imena Evrope, a drugu Andraš Urban – jer red je da jedno od najvećih domaćih rediteljskih imena konačno radi u Srpskom narodnom pozorištu...
U teatru ako ne idete napred - propadate
– Propis o zabrani zapošljavanja i organičenju angažovanja po autorskim ugovorima dovodi u pitanje funkcionisanje Opere i Baleta, jer nama na nekim pozicijama i u ovim ansamblima, kao i u Orkestru, “duva promaja”. Takođe, imamo i druge probleme, poput činjenice da su neki instrumenti na izdisaju, pa pojedini muzičari moraju da posebno prorađuju partiture da vide kako da izbegnu one tonove koji više se ne mogu da odsviraju na njihovom instrumentu. Nije zanemarljiva, naprotiv, ni činjenica da je operske i baletske predstave mnogo teže raditi kao koprodukcije, jer sve je višestruko skuplje, a potencijalnih partnera je manje. No, sve su to stvari koje smatram obolom koji se ima platiti životom u Srbiji danas. Važno je da se ne zadovoljimo postignutim, i kao što su Drama i Forum napravili iskorak sa predstavama “Balerine” i “Smrt Ivana Iljiča”, s kojima ćemo gostovati na sledećem Bitefu, ili sada s “Violinistom”, i sami sebi pokazali da mogu i bolje i više, tako i Opera i Balet moraju da idu dalje. Ne zato što ja tako hoću, nego zato što u pozorišnoj umetnosti ako ne idete napred, ako stagnirate, onda se propada. I zato je potrebno stalno tražiti nove izazove.