BLIŽI POGLED NA NOVU OPERU „DEMON” NA REPERTOARU SNP-a Sukob dobra i zla, svetla i tame

S obzirom na to da je „Demon“ ruskog kompozitora Antona Rubinštajna delo nepoznato našoj publici, u ovom teatru su odlučili da akteri predstave, u susretu sa gledaocima, približe njegove glavne junake, kao i muziku koju će slušati. Tako je organizovana prva tribina pod nazivom „Pozorišni razgovori: U susret premijeri opere Demon“, na kojoj su o samom delu i procesu rada govorili umetnici koji rade na operi, a izvedene su i tri arije. 

Učestvovali su: dr Zoran Đerić, zamenik upravnika SNP-a, književni teoretičar i pisac, Željko R.Andrić, direktor Opere SNP-a, dirigentkinja Željka Milanović, asistent reditelja ove predstave Ilja Iljin, Ivana Nožica, asistentkinja na Katedri za muzikologiju i etnomuzikologiju Akademije umetnosti u Novom Sadu, Mina Glogirić, sopran, Ljupka Rac, sopran, Ermin Ašćerić, tenor, i Goran Krneta, bas, uz klavirsku saradnju Igora Draževića.

Inače,uz pomenute pevače, u duploj podeli ove operske predstave su i Stefan Hadžić u ulozi Demona (član Državnog teatra u Kaselu, koji prvi put peva u nekoj produkciiji u svojoj zemlji), Stefan Pavlović, takođe u naslovnoj ulozi, zatim Branislav Cvijić, Stevan Karanac, Marina Pavlović Barać, Višnja Radosav, Jana Cvetković, Violeta Srećković, Mihajlo Slavnić, i Strahinja Đokić. 

Ova predstava je prilika da publika čuje mlade, talentovane glasove u vodećim ulogama, što je i bila namera ove kuće, kako napominje direktor Opere SNP-a Željko Andrić. Treba istaći da su zasad najavljena svega tri izvođenja, 21, 23. i 25.septembra, a jedan od razloga je i ogromna scenografija o kojoj je bilo reči na tribini.

Predstavu „Demon“, nastalu po libretu Pavela Viskovatova, koji ga je priredio prema istoimenoj poemi Mihaila Ljermontova, režira Dmitrij Bertman, a u pitanju je koprodukcija prvobitno „Helikon“ opere iz Moskve, Gradskog pozorišta iz Nirnberga i Nacionalne opere iz Bordoa, kojima se pridružio i „Liceu“ iz Barselone, ali je zbog ratnih okolnosti i kovida, rad na njoj bio obustavljen. Sada je ponovo oživljen, zahvaljujući saradnji između „Helikon“ opere i SNP-a.

Koreograf je ruski umetnik Edvaljd Smirnof, a kostime i scenografiju nemačkog umetnika Hartmuta Šerghofera, SNP je dobio na poklon od „Helikon“ opere. Za scenografiju je Željko Andrić na tribini istakao da je to dosad najglomaznija i najimpoznatnija scenografija na sceni SNP-a, pomenuo da je njeno postavljanje trajalo čak sedam dana. 

Moderator tribine Milorad Stokin, kulturolog i službenik za odnose sa javnošću SNP-a, podsetio je da se u stvaralašrtvu Ljermontova učestalo se javlja tema demona, dok je Zoran Đerić naveo  da je ovaj pisac još u 15. godini pročitao “Izgubljeni raj” i to ga je inspirisalo da se počne baviti demonima. Napisao je svoju prvu pesmu “Moj demon” i počeo da piše i poemu, koja je nastajala 13 godina.Delo je, inače, u nekoliko navrata, bilo i osporavano, čak i zabranjeno sve do 1860.

- Dobivši ovu partituru u ruke pre sedam, osam meseci, našla sam se pred potpuno neotvorenom knjigom, nikad je niko zapravo nije otvorio u psoednjim decenijama, i unapred sam se poradovala tom činu. Ja naginjem istraživanju i nepreuzimanju gotovih rešenja, veoma volim da iznalazim nova rešenja, novu muziku da predstavljam koja nije svima nama, kako bismo u žargonu rekli, u uhu, tako da sam krenula prvo od istraživanja Ljermontovljeve literature, poeme “Demon” – rekla je dirigentkinja Željka Milanović. 

Književni aspekt se ne može svakako zanemariti, s obzirom da je i sam kompozitor Anton Rubinštajn bio uključen u stvaranje libreta, i dosta toga je iz Ljermontove poeme preneto u opersku partituru. 

- Rubinštajn je u velikoj meri iskoristio, odnosno Viskolatov libretista, stihove Ljermonotova, tako da je i muzička forma zapravo produkt takvog poštovanja libreta. Libreto je napisan u desetercu, dvanaestercu, kako gde, i muzička forma je direktno trpela posledice tako nečega, tako da je muzička forma zapravo vrlo tradicionalna. Ne možemo reći da je Rubinštajn bilo šta novo, u smislu oblikovanja forme, opere, pronašao kao rešenje. To su sve tradicionalne operske numere, zaokružene celine, arije, zaokruženi horovi, s tim što moramo na ovom mestu reći i da je izvorna partitura Rubinštajna daleko šira i dužeg trajanja. Ova postavka koju ćemo mi prikazati 21. septembra isključuje veliki baletski deo u trajanju od čak 25 minuta – objasnila je Željka Milanović. 

Muzikološkinja Ivana Nožica govorila je na tribini o tri zvučna sveta, odnosno muzičko kompoziciona sredstva koja je Rubinštajn koristio kako bi dočarao određeni lik, kulturu, ili grupu likova. Prvi zvučni svet, po njenim rečima, karakteriše Kavkaz na kojem je smeštena radnja opere „Demon“, u drugom su muzička sredstva karakteristična za oslikavanje Orijenta, a treći je koristio kada je oslikavao naslovnog junaka Demona.

Premijera je najavljena za 21. septembar, a za sada su predviđena još samo dva izvođenja: 23. i 25. septembra, na sceni „Jovan Đorđević”. Operom će dirigovati Željka Milanović

Kao razloge zašto se opera „Demon“ retko izvodi, ne samo u Rusiji, pomoćnik reditelja Ilja Iljin je rekao da za to postoji ozbiljan razlog, pre svega, u nedostatku dramskih baritona, koji imaju glasovnih sposobnosti da isprate ovu glavnu ulogu. On je izrazio veliko zadovoljstvo što u Srbiji takav glas postoji, te ćemo tako slušati Stefana Hadžića, a uz njega i Stefana Pavlovića. I za Tamaru imamo, kako Ilja Iljin ističe, sjajne soprane, Ljupku Rac, i Minu Gligorić. Reči hvale Iljin je imao i za Orkestar Opere i Hor SNP-a, koji priprema Vesna Kesić Krsmanović. Publici koja će doći na predstavu Iljin je poručio da će se apsolutno zaljubiti u božanstvenu muziku koja dolazi s usana Demona.

Soprani Ljupka Rac i Mina Gligorić su na tribini pevale arije iz ove opere. Govoreći o ulozi Tamare, Ljupka Rac je istakla su da je potreban i veliki raspon glasa, ali i spektar emocija, i glumačko iskustvo. O samom liku, mladoj devojci od petnaest, šesnaest godina, Mina Gligorić je navela da se nad ovom lepoticom iz doba romantizma nadvila senka sudbine, zle kobi, i da ona često pada u zagrljaj tame. Za basa Gorana Krnetu, koji je takođe pevao na tribini, kao i Ermin Ašćerić, osnovna priča jeste ono što se oslikava u životu svakog čoveka, a to je borba dobra i zla, odnosno borba između zlog i dobrog u svakom čoveku. 

N. Pejčić