БЛИЖИ ПОГЛЕД НА НОВУ ОПЕРУ „ДЕМОН” НА РЕПЕРТОАРУ СНП-а Сукоб добра и зла, светла и таме

С обзиром на то да је „Демон“ руског композитора Антона Рубинштајна дело непознато нашој публици, у овом театру су одлучили да актери представе, у сусрету са гледаоцима, приближе његове главне јунаке, као и музику коју ће слушати. Тако је организована прва трибина под називом „Позоришни разговори: У сусрет премијери опере Демон“, на којој су о самом делу и процесу рада говорили уметници који раде на опери, а изведене су и три арије. 

Учествовали су: др Зоран Ђерић, заменик управника СНП-а, књижевни теоретичар и писац, Жељко Р.Андрић, директор Опере СНП-а, диригенткиња Жељка Милановић, асистент редитеља ове представе Иља Иљин, Ивана Ножица, асистенткиња на Катедри за музикологију и етномузикологију Академије уметности у Новом Саду, Мина Глогирић, сопран, Љупка Рац, сопран, Ермин Ашћерић, тенор, и Горан Крнета, бас, уз клавирску сарадњу Игора Дражевића.

Иначе,уз поменуте певаче, у дуплој подели ове оперске представе су и Стефан Хаџић у улози Демона (члан Државног театра у Каселу, који први пут пева у некој продукциији у својој земљи), Стефан Павловић, такође у насловној улози, затим Бранислав Цвијић, Стеван Каранац, Марина Павловић Бараћ, Вишња Радосав, Јана Цветковић, Виолета Срећковић, Михајло Славнић, и Страхиња Ђокић. 

Ова представа је прилика да публика чује младе, талентоване гласове у водећим улогама, што је и била намера ове куће, како напомиње директор Опере СНП-а Жељко Андрић. Треба истаћи да су засад најављена свега три извођења, 21, 23. и 25.септембра, а један од разлога је и огромна сценографија о којој је било речи на трибини.

Представу „Демон“, насталу по либрету Павела Висковатова, који га је приредио према истоименој поеми Михаила Љермонтова, режира Дмитриј Бертман, а у питању је копродукција првобитно „Хеликон“ опере из Москве, Градског позоришта из Нирнберга и Националне опере из Бордоа, којима се придружио и „Лицеу“ из Барселоне, али је због ратних околности и ковида, рад на њој био обустављен. Сада је поново оживљен, захваљујући сарадњи између „Хеликон“ опере и СНП-а.

Кореограф је руски уметник Едваљд Смирноф, а костиме и сценографију немачког уметника Хартмута Шергхофера, СНП је добио на поклон од „Хеликон“ опере. За сценографију је Жељко Андрић на трибини истакао да је то досад најгломазнија и најимпознатнија сценографија на сцени СНП-а, поменуо да је њено постављање трајало чак седам дана. 

Модератор трибине Милорад Стокин, културолог и службеник за односе са јавношћу СНП-а, подсетио је да се у стваралашртву Љермонтова учестало се јавља тема демона, док је Зоран Ђерић навео  да је овај писац још у 15. години прочитао “Изгубљени рај” и то га је инспирисало да се почне бавити демонима. Написао је своју прву песму “Мој демон” и почео да пише и поему, која је настајала 13 година.Дело је, иначе, у неколико наврата, било и оспоравано, чак и забрањено све до 1860.

- Добивши ову партитуру у руке пре седам, осам месеци, нашла сам се пред потпуно неотвореном књигом, никад је нико заправо није отворио у псоедњим деценијама, и унапред сам се порадовала том чину. Ја нагињем истраживању и непреузимању готових решења, веома волим да изналазим нова решења, нову музику да представљам која није свима нама, како бисмо у жаргону рекли, у уху, тако да сам кренула прво од истраживања Љермонтовљеве литературе, поеме “Демон” – рекла је диригенткиња Жељка Милановић. 

Књижевни аспект се не може свакако занемарити, с обзиром да је и сам композитор Антон Рубинштајн био укључен у стварање либрета, и доста тога је из Љермонтове поеме пренето у оперску партитуру. 

- Рубинштајн је у великој мери искористио, односно Висколатов либретиста, стихове Љермонотова, тако да је и музичка форма заправо продукт таквог поштовања либрета. Либрето је написан у десетерцу, дванаестерцу, како где, и музичка форма је директно трпела последице тако нечега, тако да је музичка форма заправо врло традиционална. Не можемо рећи да је Рубинштајн било шта ново, у смислу обликовања форме, опере, пронашао као решење. То су све традиционалне оперске нумере, заокружене целине, арије, заокружени хорови, с тим што морамо на овом месту рећи и да је изворна партитура Рубинштајна далеко шира и дужег трајања. Ова поставка коју ћемо ми приказати 21. септембра искључује велики балетски део у трајању од чак 25 минута – објаснила је Жељка Милановић. 

Музиколошкиња Ивана Ножица говорила је на трибини о три звучна света, односно музичко композициона средства која је Рубинштајн користио како би дочарао одређени лик, културу, или групу ликова. Први звучни свет, по њеним речима, карактерише Кавказ на којем је смештена радња опере „Демон“, у другом су музичка средства карактеристична за осликавање Оријента, а трећи је користио када је осликавао насловног јунака Демона.

Премијера је најављена за 21. септембар, а за сада су предвиђена још само два извођења: 23. и 25. септембра, на сцени „Јован Ђорђевић”. Опером ће дириговати Жељка Милановић

Као разлоге зашто се опера „Демон“ ретко изводи, не само у Русији, помоћник редитеља Иља Иљин је рекао да за то постоји озбиљан разлог, пре свега, у недостатку драмских баритона, који имају гласовних способности да испрате ову главну улогу. Он је изразио велико задовољство што у Србији такав глас постоји, те ћемо тако слушати Стефана Хаџића, а уз њега и Стефана Павловића. И за Тамару имамо, како Иља Иљин истиче, сјајне сопране, Љупку Рац, и Мину Глигорић. Речи хвале Иљин је имао и за Оркестар Опере и Хор СНП-а, који припрема Весна Кесић Крсмановић. Публици која ће доћи на представу Иљин је поручио да ће се апсолутно заљубити у божанствену музику која долази с усана Демона.

Сопрани Љупка Рац и Мина Глигорић су на трибини певале арије из ове опере. Говорећи о улози Тамаре, Љупка Рац је истакла су да је потребан и велики распон гласа, али и спектар емоција, и глумачко искуство. О самом лику, младој девојци од петнаест, шеснаест година, Мина Глигорић је навела да се над овом лепотицом из доба романтизма надвила сенка судбине, зле коби, и да она често пада у загрљај таме. За баса Горана Крнету, који је такође певао на трибини, као и Ермин Ашћерић, основна прича јесте оно што се осликава у животу сваког човека, а то је борба добра и зла, односно борба између злог и доброг у сваком човеку. 

Н. Пејчић