PREMIJERA U SNP-u Drama „Bertove kočije ili Sibila” večeras na sceni „Pera Dobrinović”

Satirična komedija, autora Velimira Lukića, čiju adaptaciju potpisuje Božidar Knežević, progovara o zaluđenom naučniku Svenu koji oživljava lutke da bi napravio bolje i pristojnije društvo u kojem je on vlast, a one njegovi podanici, kako navode u Srpskom narodnom pozorištu.

– To je jako slojevita priča, videćete u predstavi, i teško je pojednostaviti. Uglavnom Velimir Lukić, naš veliki pisac, u vreme kad je pisao ovaj tekst, bio je pod uticajem egzistecijalizma, Sartra, Kamija. Pisao je pod njihovim uticajem. Ali, u tekstu ne samo da ima delova egizistecijalizma, nego on je tu ubacio i priču o izgnanstvu čoveka iz raja, gde je pogrešio, zašto mora da se muči na zemlji i da traži savršen sistem kad je bio u raju, i o kraju prvobitne ljudske nevinosti – kaže za naš list reditelj Ivan Cerović.

Taj tekst je igran prvi put u Narodnom pozorištu u Beogradu, 1962, 1963  godine, režirao ga je Arsa Jovanović, kako podseća Cerović, učestvovao je na Sterijinom pozorju, i od tada nikad nije igran.

– Tekst je fantastičan. Ako bih sada govorio rediteljski i dramatruški, on ima određene probleme, zato što je Lukić pisao dosta poetski. Stil pisanja drame je poetski, i onda nije sve bilo razrađeno u smislu zanatskog dela, kako to postaviti na sceni, a da ne bude dugo, dosadno, raspričano. Zato je izvršena adaptacija i urađeno je da može da se odigra na sceni. Preneseno je onako kako sam ja smatrao da može da bude urađeno na sceni, da bude scenski zanimljivo, igrivo i gledano – napominje Cerović.

Svi kritičari kažu da je ovo jedan od Lukićevih najboljih tekstova, kako podseća Cerović, ako ne najbolji, uz „Aferu nedužne Anabele”, i „Okamenjeno more”. Cerović kaže da ga je izvukao iz pozorišnog fundusa, i da mu je drago zbog toga, jer voli upravo te neke neobične tekstove koji su sjajni, a nije obraćana pažnja na njih.

– Kad se radi adaptacija, bar ja tako mislim, nikad neću izneveriti pisca, neću pričati o nečemu što ne postoji u tekstu, ali moralo je bukvalno da se interveniše. Pisac Božidar Knežević je adaptirao tekst. Pazite, pisac i ne mora to da uradi, pisac može da napiše likove. Ali reditelj, kada radi adaptaciju i dramatizaciju, mora sve likove na neki način da dopuni, u odnosu na ono šta mu treba za ideju, i šta hoće da kaže. Dosta teksta Velimira Lukića je ostalo, ali sigurno je 60 odsto teksta novog, ali je praćen rukopis Velimira Lukića. Adaptirano je tako da je praćen njegov rukopis i poetski stil. Ja volim uvek na leđima pisca da dalje idem, i da probam iz nekog drugog ugla da sagledam to iz današnjeg vremena, a da ostanem negde dosledan njemu, da to bude opet on – objašnjava Cerović.

U predstavi igraju Anđela Pećinar, Miodrag Petrović, Nebojša Savić, Ivana Pančić Dobrodolac, Aleksandar Sarapa, Marko Savković, Ljubiša Milišić, Grigorije Jakišić, Milan Novaković, Aleksanddra Pejić, Jovan Živanović, Tijana Milovanov, i Stefan Starčević / Aleksa Jovčić. Scenograf je nedavno preminuli Željko Piškorić, kostimografkinja je Staša Jamušakov, kompozitor je Aleksandar Bahun, a koreografkinja je Milica Cerović.      

N. Pejčić