Zoran Đerić, upravnik SNP: Umetnost u doba neizvesnosti

Prevladava li zadovoljstvo ili preteže gorčina budući da je ozbiljno pitanje hoće li festivala ove godine uopšte biti, pitali smo na početku razgovora upravnika našeg najstarijeg profesionalnog teatra dr Zorana Đerića?

– Raduje nas što su te predstave prepoznate i odabrane. One jesu tragične priče o sudbini umetnosti: dramske, u prvom primeru, a muzičke, u drugom. Katarzičnost im je zajednična. Mogu da posluže kao metafore za ljudsko stradanje uopšte, a naročito u vanrednim okolnostima, kao što su rat i druge pošasti. Nadam se da će Sterijino pozorje biti održano, kad za to bude uslova, kako bi umetnost još jednom pokazala svoj uzvišeni smisao – kaže upravnik SNP-a.    

Bez sumnje je izazov održati kuću kakva je SNP u “hladnom pogonu”. Da li baš sve stoji ili je moguće iskoristiti prednosti savremene tehnologije, kao u slučaju Orkestra Opere?

– Obustavljene su probe, otkazane predstave, ne radi se u radionicama, nigde, osim u dežurnim službama, kada je zgrada SNP-a u pitanju, ali programska delatnost nije zamrla – radi se od kuće, sa kompjutera i telefona, putem interneta, pripremaju se prilozi i emituju. Zamislite, kakva slučajnost: prošle godine nam je stao server, pa smo kupili novi i kvalitetniji, što nam je dalo malu prednost, s obzirom na njegovu primenu sada, kada je jedina mogućnost komuniciranja s publikom koja je, baš kao i svi mi, ostala u svojim kućama. A spot koji pominjete, na kome muzičari našeg orkestra Opere, uz dirigenta, Andreu Salinasa, izvode popularnu italijansku kanconu „O, bela ćao!“, do sada je imao više od dva miliona pregleda i preko 50.000 komentara. Preuzela ga je Televizija Srbije i emitovala u “Dnevniku”, kao i druge, evropske TV mreže. Nadam se da će kreativni potencijali naših saradnika i zaposlenih u ovoj službi omogućiti još sličnih priloga.

SNP je u onoj grupi teatara koji su učinili svoje predstave dostupnim na internetu. Da li će ovo iskustvo poslužiti da se dodatno podigne nivo video produkcije kuće?  

– Kada se ovakve stvari dese, onda vidimo šta imamo i čime raspolažemo. Nažalost, većina snimaka naših predstava je samo informativnog tipa, sa jednom kamerom. Sa tri kamere, u saradnji sa Akademijom umetnosti iz Novog Sada, snimamo tek poslednjih nekoliko godina, ali i to su snimci koji nisu predviđeni za direktno emitovanje. Obično se snimaju pretpremijere. Da bi ovi snimci bili upotrebljivi, potrebna je montaža, dodatno ozvučenje, pa i osvetljenje, posebno kadriranje. Za takvo nešto još uvek nismo osposobljeni, ali, verujem da će se ubuduće sve više misliti na takva snimanja predstava, na njihovu postprodukciju i dalju „upotrebu“ ovakvih snimaka.

Priličan je broj mladih ljudi sarađivalo sa SNP-om a da nisu bili u stalnom radnom odnosu. Kakva je njihova sudbina, pogotovo u smislu finansija?

– Srpsko narodno pozorište ima veliki broj honorarnih saradnika u svim sektorima, kako u umetničkim jedinicama, tako i u tehnici, odnosno službi obezbeđenja i održavanja. Oni su angažovani po različitim osnovama, sa autorskim i izvođačkim ugovorima, odnosno na privremeno-povremenim poslovima. Od toga zavisi i način njihovog plaćanja, jer on je uslovljen brojem predstava, odnosno proba, a njih, u ovom trenutku, nema. Otkazane su zbog više sile, a ne našom voljom. Još uvek nisam siguran kako ćemo uspeti da se izborimo sa ovim problemom, odnosno kako možemo da pomognemo našim stalnim saradnicima, jer nemamo osnova, a ni mogućnosti, da im isplatimo honorare unapred. Situacija sa onima koji su na privremeno-povremenim poslovima je drukčija – njima ćemo produžiti ugovore do kraja sezone.

Hoće li nastupiti teatarsko vanredno stanje kada državno-virusno bude ukinuto? Drugim rečima, da li će odmah biti nastavljeni svi planirani projekti, ili će, nažalost, od nekih morati da se odustane?

– Šta će se desiti - teško je sada i pretpostaviti. Mi bismo rado nastavili sa započetim projektima, odnosno probama dramskih predstava, premijerama u baletu i operi, ako nam to budu dozvolila sredstva. Imamo ih planirana, ali ne znamo da li će biti moguća i kada njihova realizacija. U svakom slučaju, situacija pred nama je nepoznata i neizvesna. Nadajmo se da će pozorište pronaći način da što pre normalizuje svoj rad, jer umetnici ne mogu bez dasaka koje život znače, a verujem da i publici već nedostaje program u živo.

Veliki su bili planovi SNP-a na planu međunarodne saradnje. Šta će biti s njima ili će sada prioritet biti “lečenje vlastitih rana”?

– U komunikaciji smo sa kolegama iz Austrije, Italije, pre svega oko projekta „Kros opera“, koji je trebalo da se realizuje tokom marta, aprila i maja ove godine. On je, naravno, odložen do daljnjeg. Imamo i drugih planova, ali oni su za sledeću godinu, tako da postoji, ako ništa drugo, onda barem pretpostavka da će moći da se ostvare kad za to dođe trenutak. Prioriteti su jasni: sačuvati ljude, kako bismo mogli na njih da se oslonimo, jer tu je potencijal, kreativni i radni, tu je duh i smisao našeg delovanja.

Postoji li u teatru – ne samo SNP-u, već i u drugim kućama, bojazan da će, kada pošasto prođe, kultura još godinama morati da “steže kaiš”, budući da će biti potrebno jako puno budžetskog novca da se pokriju ogromne štete sa kojima se suočavaju (i tek će) privreda i mnoge druge oblasti? 

– O tome može da se, za sada, samo nagađa. Pretpostavljam da će biti, kako kažete, „stezanja kaiša“, ali će morati da se negde i „popusti“, pre svega kada su u pitanju projekti, od kojih zavisi egzistencija onih koji računaju na honorare, jer nemaju stalan posao i redovna primanja. A valja živeti i preživeti.  

M. Stajić