Priče iz Muzeja Vojvodine: Rimski prsten
NOVI SAD: U rimsko doba prstenje su nosili i žene i muškarci svih društvenih slojeva, ali komadi tog nakita, izuzetnog kvaliteta i izrade od plemenitih metala, poludragog i dragog kamenja, bili su simboli visokog društvenog položaja ili bogatstva.
U selu Hrtkovci, nadomak Rume slučajno je pronađen takav izuzetan zlatni prsten iz rimskog doba, a u Muzej Vojvodine u Novom Sadu stigao je nakon što je 2004. godine otkupljen. Prsten je težak, izrađen od relativno čistog zlata, na šta ukazuju njegova krtost i brojna sitna oštećenja, tehnikom iskucavanja lima i ukrasne pločice. Ono što ga izdvaja od drugih predmeta u Muzeju je da ima neobičnu predstavu na svojoj ukrasnoj pločici tzv. ključu - dva Amora (rimski bog ljubavi, naziva se još Kupidon) koji jašu na delfinima.
Kako objašnjava direktorka Muzeja Vojvodine Tijana Stanković Pešterac veliki broj novih tipova prstenja pojavio se krajem 2. i u 3. veku nove ere. Prstenje sa čipkasto izvedenim ukrasima na „ključu“ bilo je naročito cenjeno zbog prefinjenosti njegove izrade. Zlatno i srebrno prstenje, inspirisano funkcionalnim bronzanim ključevima - prstenjem služilo je kao statusni simbol, sugerišući da je njegov vlasnik imao brojne dragocenosti, koje je držao zaključane u kući. Tijana Stanković Pešterac kaže da su ukrasi posebnu važnost imali kada su sadržavali predstave određenog mitološkog i političkog značaja.
- U Rimskom carstvu, služba u vojsci mnogima je obezbedila građanski status, dok je privilegija nošenja prstenja svim vojnicima garantovana dekretom 197. godine – objašnjavaTijana Stanković Pešterac. - Od tada se proširuje uloga prstenja kao obeležja društvenog položaja i oni postaju simbol dostojanstva, vereničkog statusa, pečat ili amajlija. Oblik prstena poput hrtkovačkog, inspirisan je bronzanim ključevima, kojima su se otvarale različite kutije i ormarići u domaćinstvu. Uglavnom izrađeni od bronze, mali ključevi na prstenju bili su elegantno rešenje za zaključavanje dragocenosti i korišćeni su tokom čitavog rimskog perioda.
Na hrtkovačkom prstenu Amori su dati u profilu i okrenuti jedan prema drugom, pridržavajući se za stablo drveta koje se nalazi između njih i čija krošnja ih nadvisuje.
- Ukoliko imamo na umu prirodu boga Amora, njegova predstava na prstenju je verovatno bila ljubavnog karaktera. Amor je uglavnom zamišljan kao dečak sa zlatnim krilima koji svojim lukom i strelama „unosi nemir i ljubavnu čežnju u srca ljudi i bogova“ - pojašnjava Tijana Stanković Pešterac.
Silvia Kovač
