Приче из Музеја Војводине: Римски прстен
НОВИ САД: У римско доба прстење су носили и жене и мушкарци свих друштвених слојева, али комади тог накита, изузетног квалитета и израде од племенитих метала, полудрагог и драгог камења, били су симболи високог друштвеног положаја или богатства.
У селу Хртковци, надомак Руме случајно је пронађен такав изузетан златни прстен из римског доба, а у Музеј Војводине у Новом Саду стигао је након што је 2004. године откупљен. Прстен је тежак, израђен од релативно чистог злата, на шта указују његова кртост и бројна ситна оштећења, техником искуцавања лима и украсне плочице. Оно што га издваја од других предмета у Музеју је да има необичну представу на својој украсној плочици тзв. кључу - два Амора (римски бог љубави, назива се још Купидон) који јашу на делфинима.
Како објашњава директорка Музеја Војводине Тијана Станковић Пештерац велики број нових типова прстења појавио се крајем 2. и у 3. веку нове ере. Прстење са чипкасто изведеним украсима на „кључу“ било је нарочито цењено због префињености његове израде. Златно и сребрно прстење, инспирисано функционалним бронзаним кључевима - прстењем служило је као статусни симбол, сугеришући да је његов власник имао бројне драгоцености, које је држао закључане у кући. Тијана Станковић Пештерац каже да су украси посебну важност имали када су садржавали представе одређеног митолошког и политичког значаја.
- У Римском царству, служба у војсци многима је обезбедила грађански статус, док је привилегија ношења прстења свим војницима гарантована декретом 197. године – објашњаваТијана Станковић Пештерац. - Од тада се проширује улога прстења као обележја друштвеног положаја и они постају симбол достојанства, вереничког статуса, печат или амајлија. Облик прстена попут хртковачког, инспирисан је бронзаним кључевима, којима су се отварале различите кутије и ормарићи у домаћинству. Углавном израђени од бронзе, мали кључеви на прстењу били су елегантно решење за закључавање драгоцености и коришћени су током читавог римског периода.
На хртковачком прстену Амори су дати у профилу и окренути један према другом, придржавајући се за стабло дрвета које се налази између њих и чија крошња их надвисује.
- Уколико имамо на уму природу бога Амора, његова представа на прстењу је вероватно била љубавног карактера. Амор је углавном замишљан као дечак са златним крилима који својим луком и стрелама „уноси немир и љубавну чежњу у срца људи и богова“ - појашњава Тијана Станковић Пештерац.
Силвиа Ковач
