Jezikomanija: Bez da

od pre­fik­sa BEZ, Z se uvek pri­la­go­đa­va sle­de­ćem su­gla­sni­ku ili se sta­pa s njim. Na pri­mer: bes­ka­mat­ni (ne bez­ka­mat­ni), bes­ca­rin­ski, be­sa­dr­ža­jan, be­su­bje­kat­ski, bes­tra­san, be­šu­man, be­ži­čan, be­ži­vo­tan, beš­ču­lan, be­za­ko­nje (ne bez­za­ko­nje), be­ze­mljaš, be­zna­ča­jan…

Jed­no­stav­no, sko­ro ma­te­ma­tič­ki, po for­mu­li gla­sov­ne pro­me­ne ko­ja se zo­ve jed­na­če­nje su­ga­sni­ka po zvuč­no­sti, su­gla­sni­ci su se iz­jed­na­či­li. Zvuč­no Z, kad se na­đe po­red be­zvuč­nog (i u ovoj re­či se to de­si­lo!) pre­la­zi u svoj be­zvuč­ni par­njak, a  to je S!

Ako se na­đu dva Z je­dan po­red dru­gog, jed­no­stav­no do­la­zi do gu­blje­nja su­gla­sni­ka.

A sad…ne­ve­za­no…

…ma­lo o re­či BEZ­BED­NO­STAN (BEZ­BED­NO­SNA i BEZ­BED­NO­SNO). Ona ta­ko gla­si, ma­da se če­sto, sko­ro, po pra­vi­lu, ču­je BEZ­BE­DO­NO­SNA. Ve­ro­vat­no zbog lak­šeg iz­go­vo­ra… ne znam za dru­gi raz­log!

Za spoj BEZ DA ka­že se da je NE­DO­PU­ŠTEN u knji­žev­nom je­zi­ku… „Ušao sam u voz BEZ DA mi je iko po­gle­dao kar­tu.” Tre­ba­lo bi: „Ušao sam u voz, a da mi ni­ko ni­je po­gle­dao kar­tu.”

Ili: Ot­pu­to­va­li su BEZ DA su utvr­di­li šta je po­sre­di” A tre­ba­lo bi: „Ot­pu­to­va­li su ne utvr­div­ši šta je po­sre­di”.

I ta­ko da­lje…

Na­ta­ša Mir­ko­vić