Igoru Antiću uručena Nagrada “Sava Šumanović”

U obrazloženju žirija, koji su tvorili dr Tijana Palkovljević Bugarski, Vesna Latinović i Sava Stepanov, navedeno je da Antić, „uz jasno sistematizovan estetski i etički stav, razmatra različite kontekstualne situacije, posvećujući se istraživanju odnosa umetnosti i društva”.

Zahvaljujući se na nagradi, Antić je duhovito otkrio da ga je nedavno u Parizu zateklo pitanje čime se zapravo bavi. „Odgovorio sam: Ja sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo: Kakav tačno. I ja sam tu ućutao. Ljudima obično kažem da sam vizuelni ili likovni umetnik, a ako im i dalje nije jasno, dodajem da svoja dela izvodim na licu mesta, in situ, i da tim delima proizvodim nove situacije. U početku sam bio slikar, interesovao me je problem kompozicije, da bi me rad na tome odveo u istraživanja fizičkog prostora u kome je smešteno jedno umetničko delo”, naveo je Antić.

Dani Laze Kostića, centralni program Međunarodnog sajma knjiga, juče su otvoreni panelom o ujedinjenju Vojvodine i Srbije, u kojem su učestvovali istoričar Milovan Balaban, prof. dr Miroslav Ilić i direktor „Prometeja” Zoran Kolunyija, a potom je povodom 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog o životnom i poetskom putu velikog srpskog književnika govorila prof. dr Gorana Raičević.  „Delo Miloša Crnjanskog ponovo privlači sve veću pažnju, i to ne samo u akademskom svetu. On je bez sumnje danas jedan od najvoljenijih srpskih pisaca. I da Miloš Crnjanski to sad može da vidi, mislim da bi znao da se radi i o nekoj vrsti nagrade za težaak životni put kojim je prošao”, rekla je prof. Gorana Raičević.

U centru pažnje je juče bio i pisac i esejista prof. dr Sava Damjanov, laureat nagrade „Todor Manojlović“. Tokom razgovora o njegovim književnim interesovanjima otvoreno je, između ostalog, niz pitanja, od odnosa prema autorstvu, do pojma korektnosti u savremenom stvaralaštvu. „Ako se nešto namentne ideološki ili društveno, a umetnost to prihvati, to onda nije dobro po umetnost. Umetnost mora da ima slobodu kreativnog stvaranja. E sad, da li će to biti procenjeno kao ’korektno’, odnosno podobno, to je pitanje datog društva. Ali činjenica je da dobra dela ne nestaju, inače ne bismo danas čitali ’Majstora i Margaritu’”, ocenio je dr Damjanov.

Važan fokus je na danima Laze Kostića bio usmeren i ka novosadskoj književnoj panorami, o kojoj su govorili Radmila Gikić, Simon Grabovac, Milutin Ž. Pavlov, . Čitani su stihovi, odlomci iz proznih tekstova, ali su se mogle čuti i opaske, poput one da bi Srpsko narodno pozorište više trebalo da se otvori za ovdašnje pisce. Iz svog ugla presek aktuelnog stanja na sebi svojstven način formulisala je Radmila Gikić ocenom da novosadska književna panorama „istrajava u stavu da održi – nepromenjenost”. „Na novosadskoj književnoj sceni i najbolje je ništa ne menjati. Znamo ko postavlja komisije i žirije i ko bi mogao da dobije novce, a ko prestižne nagrade. Promene bi zato bile pogubne, samo bi izazvale pometnju”, cinično je primetila poznata spisateljica.

Inače, na Međunarodnom sajmu knjiga dodeljena je i nagrada Zaharije Orfelin” za najlepšu knjigu. Ocenjujući likovni i grafički izgled naslova koji su bili u konkurenciji, umetnički i likovni utisak, likovnu i grafičku opremu, te nivo zanatskog i štamparskog izgleda, žiri kojim je predsedavao dr Žarko Dimić, doneo je odluku da prva nagrada pripadne „Slikovnom bukvaru pravoslavlja” Olgice Stefanović, koja je autor i teksta i ilustracija, u izdanju Gradske biblioteke Novog Sada. „Slikovni bukvar je primer originalnog pristupa vizuelizaciji teksta pravoslavno religioznog karaktera drugačijim,  redizajniranim a već prepoznatljivim srednjevekovnim motivima: figurama svetitelja, floralnim i geomet- rijskim ornamentima, inicijalima...”, navodi se u obrazloženju žirija. Nagrađene su još i knjige „Singi lumba i drvo čarobnih olovaka” Slavimira Stojanovića (Mala laguna) i „Deca srebrne emulzije” Zorana Vujovića Vuje (Službeni glasnik).  

M. Stajić