Otvoren Sajam knjiga i Art Ekspo: U društvu pravih prijatelja

Ove tri manifestacije tvore svojevrsnu celinu koja bi mogla da se nazove praznikom pisane reči, umetničke kreativnosti i znanja. Svega onog što oplemenjuje i uzvisuje ljudski duh i čini suštinski smisao života, izjavila je na otvaranju pokrajinska sekretarka za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, podsećajući na Voltera, koji je rekao da je u životu imao samo jednog pravog i iskrenog prijatelja – knjigu... 

Član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić poručio je, pak, da će do 11. marta posetioci Novosadskog sajma biti u prilici da se susretnu sa tradicijom, duhovnošću, ali i sa savremenim vidovima izražavanja.

Novosadski sajam, koji ove godine proslavlja 95 rođendan, želi da 2018. bude upamćena po reči ’novo’. I slogan Novog Sada u procesu kandidovanja za titulu Evropske prestonicu kulture bio je ’za nove mostove’. Dakle, nije teško zaključiti da smo na istom poslu da, koristeći sve naše potencijale, organizujemo programe koji između ostalog imaju i evropsku dimenziju kroz povezivanje, umrežavanje i sinergiju, koji jesu imperativ savremenog poimanja kulture, rekao je Rožić zvanično otvarajući Međunarodni sajma knjiga i Izložbu „Art ekspo”.

U sklopu ceremonije otvaranja ovih dveju manifestacija novosadskom romanopiscu i esejisti Slobodanu Vladušiću uručena je najprestižnija nagrada Sajma knjiga „Laza Kostić” za teorijski roman „Književnost i komentari” (u izdanju Službenog glasnika).

Franja Petrinović, predsednik žirija u kojem su još bili dr Zoran Đerić i Đorđe Pisarev, naveo je, obrazlažući odluku, da je reč o ličnoj, emotivnoj i veoma hrabroj knjizi.

U pitanju ona vrsta knjige u kojoj se, pre svega, izlaže jedan koncept života neodvojiv od književnosti. Ta mešavina nauke, putopisa, biografskih eseja, u kojima se prepliću i sociologija i filozofski spisi, ima jedinstven cilj: da pokaže da književnost nije tek skup određenih tehnika, tek mašta, tek sklopljen niz rečenica, već nešto mnogo više i značajnije, rekao je Petrinović.

Zahvaljujući se na nagradi, Slobodan Vladušić je ukazao da knjige imaju svoje vidljive i nevidljive junake.

To važi i za knjigu ’Književnost i komentari’. Crnjanski je jedan od njenih vidljivih junaka, a jedan od onih nevidljivih – Laza Kostić, naveo je Vladušić.

Uručena je i novoustanovljena Nagrada za najbolju knjigu u oblasti književnosti za decu, a laureat je Vule Žurića za „Roman bez romana” (Službeni glasnik), dok je priznanje za Izdavački poduhvat godine pripalo jnovosadskom Platoneumu za ediciju „Kulturna baština u Srbiji“.

Žiri je ove godine doneo odluku da se dodele i tri Specijalne nagrade. Dobitnici su: Andrićev institut iz Višegrada za celokupnu izdavačku delatnost, zatim novosadska Akademska knjiga, za objavljivanje prevoda dvotomnog dela „Teorija komunikativnog delovanja“ Jirgena Habermasa, te Službeni glasnik za „Istoriju beogradskih svetinja“ Zorana M. Jovanovića.

Inače, novoustanovljeno priznanje Novosadskog sajma za najbolje prozno ostvarenje koje spaja tradiciju i modernost pripalo je Milošu Latinoviću za roman „Četiri ludila“ (Vulkan).

Centralni program Sajma knjiga, Dani Laze Kostića, počeo je predstavljanjem pesnika Nikole Vujčića, koji je za poetsku zbirku "Skrivenosti" u izdanju Kulturnog centra Novog Sada dobio "Vitalovu" i nagradu "Stevan Pešić".

Sutrašnji program Dana Laze Kostića počinje u 10 časova otvaranjem 7. festivala ilustracije knjige „BukIl fest”.

U 11.30 o fantastičnom romanu za decu govori prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, a potom će između 12 i 14 časova najpre „Grad u fokusu” biti mađarski Pečuj, potom će Fondacija Novi Sad 2021 predstaviti projekat Evropska prestonica kulture, a zatim na red dolazi Kulturni centar Novog Sada koji će najaviti Andrićeve dane.

U 14 časova predstavu „Krčmarica Mirandolina” izvešće studenti Univerziteta Singidunum, u 14. 30 će biti dodeljena specijalna sajamska nagrada „Zaharije Orfelin” za najlepšu knjigu, a promocije knjiga zaključuje „Muška azbuka” Mirjane Bobić Mojsilović, o kojoj će biti reč od 17 časova.

Po oceni Alana Bešića, urednika izdavačke delatnosti u KCNS, Vujčićeva poezija zauzima nezaobilazno mesto u savremenoj srpskoj pesničkoj produkciji.

Gotovo opsesivno Vujčić gradi svoje pesme oko stajaćih tematskih čvorišta, pri čemu je ono najprisutnije - reč. I sam način na koji gradi pesničku sliku je specifičan, sveden, doziran, izrazom koji je izrazito prozni, ali poseduje prepoznatljivu poetsku meodiju. Nikola Vujičić je načitan pesnik, koji kroz male teme progovara o velikim stvarima, rekao je Bešić.

Prvi dan je protekao i u znaku Andrićevog instituta i Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva, koji su predstavili svoju izdavačku delatnost, a juče su počeli i Dani ruske kulture.

Kada je reč o Izložbi umetnosti „Art ekspo”, centralni događaj bilo je otvaranje postavke savremene japanske skulpture iz fundusa kikindskog Centra za likovnu i primenjenu umetnost Tera.

Vernisažom su obuhvaćeni radovi jedanaest japanskih autora, koji su od 1982. učestvovali na Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti.

Program „Art ekspa” obuhvata i nekoliko tematskih izložbi, zatim Malu likovnu koloniju u organizaciji „Detelinara Arta”, kao i predstavljanje Ustanove za izradu tapiserija „Atelje 61“ iz Novog Sada. Tematska celina koja će ove godine biti u fokusu izložbe iz bogate Zbirke tapiserija „Ateljea 61“, čija je autorka istoričarka umetnosti Goranka Vukadinović, dela su Boška Karanovića, jednog od najznačajnijih likovnih stvaralaca druge polovine 20. veka u nas, promišljana u tapiserijskom mediju...

M. Stajić