Arhiv Vojvodine: Popis srpske arhivske građe u Istočnoj Slavoniji

Ideja je, međutim, da se u perspektivi ovaj izuzetno važan, ali i zamašan arhivistički poduhvat proširi i na područje Zapadne Slavonije, sa fokusom na čuvenu pakračku biblioteku, o čemu su juče u Novom Sadu razgovarali direktor Arhiva dr Nebojša Kuzmanovići vladika slavonski Jovan (Ćulibrk).

Ne sam kao ustanova prepoznali smo značaj umrežavanja unutar srpskog kulturnog prostora, odnosno značaj činjenice da smo upućeni jedni na druge na ličnom, društvenom i državnom planu. Itekako svesni važnosti srpske arhivske građe, želimo da ponudimo svoje stručno znanje u njenom popisu, obradi, katalogizaciji i na kraju digitalizaciji. Imamo iskustvo, upoznati smo i sa hrvatskom pravnom normativom, tako da sam uveren u to da možemo da pomognemo, poručio je dr Nebojša Kuzmanović.

Vladika Jovan je rekao da su, kada je reč o digitalizaciji starih rukopisa, u Eparhiji slavonskoj posao završili zahvaljujući podršci benediktinske institucije Hill Museum & Manuscript Library iz Koleyvila u Minesoti, koja je donirala neophodnu opremu. Međutim, time je posao obrade i digitalizacije ogromnog pakračkog blaga tek započeo... Jer, recimo, uz već zamašnu zbirku srbulja, periodike, starih knjiga... nedavno je u rodnom mestu patrijarha Pavla, selu Kućanci, pronađen veliki drveni sanduk sa krštenim knjigama iz 18. veka, kao i drugi i treći tom čuvene „Istorije raznih slavenskih narodov, najpače Bolgar, Horvatov i Serbov“ Jovana Rajića, koja je objavljena u Beču 1795, te dokumenti od kojih neki datiraju i iz 1740. godine. A takvih će otkrića, sasvim je moguće, biti još.

Pakrac, koji, uz Krku, predstavlja ključno kulturno i duhovno dobro Srba u današnjoj Hrvatskoj, sada polako vraćamo na mesto koje mu objektivno pripada, uz bok Prizrenu, Sentandreji, Sremskim Karlovcima... To nije nemoguće, jer značaj Pakračkog dvora i naše biblioteke je nemerljiv. U pitanju je najznačajnija srpska biblioteka zapadno od Drine i Dunava, to je treća po veličini biblioteka SPC posle Patrijaršije i Hilandara, u kojoj je druga u svetu zbirka ranih srpskih štampanih knjiga - samo Matica srpska ima više srbulja. Imamo, recimo, 40 knjiga iz štamparije Božidara Vukovića, a u biblioteci se čuvaju i prva izdanja Voltera i Rusoa, jedan od pet Vukovih prevoda ’Novog zaveta’, jedna od dve postojeće knjige Joakima Vujića..., naveo je vladika Jovan. 

Kada je u pitanju pakrački arhiv, on je srećom, po rečima Njegovog preosveštenstva, uglavnom spasen. Građe je danas pohranjena na nekoliko mesta - Slavonskom Brodu, Osijeku, Novoj Gradiški, Slavonskoj Požegi i u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu, s tim da je nedavno u Pakrac vraćen i onaj deo građe koju je 1992, zajedno sa velikim brojem knjiga i publikacija, hrvatski oficir Ivan Hiti spasao razaranja, a reč je o deset kutija dokumenata iz 18. i 19. veka, uglavnom arhijerejskih gramata. Svekolikoj toj građi tek predstoji obrada i digitalizacija. I na tom će poslu, kako je naveo vladika Jovan, biti dobrodošla pomoć Arhiva Vojvodine.

Vladika slavonski Jovan potvrdio je da su prekjuče počeli radovi na obnovi istočnog krila Pakračkog dvora, te se očekuje da bi do kraja godine mogao da bude završen jedan sprat, gde će biti smešten najveći deo čuvene biblioteke.

Potom bi, već tokom 2020, mogla da bude potpuno uređena a onda i za javnost otvorena prva njena sala.  

Predvideli smo da u budućnosti, kao svojevrsno četvrto krilo Pakračkog dvora, podignemo arhiv. Sada deo građe može da se čuva i u deopu, u kojem je trenutno smešteno devedesetak ikona iz Lisičina i Velikih Bastaja, a tu je i trezor za srbulje i druge vredne rukopise. Ali ne vidim razlog zašto ne bismo napravili zgradu koja bi tipski bila napravljena za potrebe arhiva, najavio je vladika Jovan.

M. Stajić