Arhiv Vojvodine: Svedočanstva vremena u spomen na herojske pretke

Vođeni željom da svojim znanjem pomognu srpskom narodu u borbi sa posledicama ratnih užasa, gladi i smrtonosnih epidemija, ne tako što će vojevati, već negovati i lečiti, rizikujući pri tome svoje živote, ovi mladi Amerikanci dokazali su da borba za ideale humanosti i pravde ima viši, univerzalni smisao.

Najbolja potvrda za to su upravo zapisi Daglasa Dolda, tad tek svršenog lekara, koje je u zbirci dokumenata dr Nikole Koče Jončića, pohranjenih u Arhivu Vojvodine, pronašla i obradila viši arhivista Ljiljana Dožić. Autorka je priređeni rukopis dopunila nizom artefakata, od fotografija članova tzv. Kolumbija ekspedicije do originalnih članka Daglasa Dojla i njegovih kolega o iskustvima iz Srbije, koji su objavljivani u američkoj štampi, te je rezultat vanredno vredno štivo koje oslikava vreme velikog stradanja ali i junaštva, iz posebnog, nama manje poznatog ugla. Inače, Daglasa M. Dolda, koji je tokom rada u poljskoj bolnici u Dobrunu gotovo u potpunosti izgubio vid, jugoslovenska Kraljevska vlada posthumno je, 1935, odlikovala Krstom milosrđa za sanitetske zasluge u Prvom svetskom ratu.

Daglas M. Dold ostavio je jedinstveno svedočanstvo vremena. Publikujući ovu građu, Arhiv Vojvodine želi da izrazi zahvalnost neumrloj generaciji srpskog naroda koji je prevazišao sebe borbom, patnjama, ali i veličanstvenim pobedama u odbrani slobode i otaybine, kao i američkim prijateljima, plemenitim mladim ljudima koji su se borili na strani slobode i pravde. Istovremeno, nadamo se da će naša kniga bar malo pomoći boljem razumevanju Srba i Amerikanaca, koje nam je u ovom vremenu itekako potrebno kako bismo prevazišli tragične nesporazume, pa i neprijateljstvo s kojim smo završili prošlo stoleće. To nam je tim više potrebno, jer smo skoro ceo 20. vek, u mnogo težim okolnostima, bili najveći saveznici. Neka herojska misija daglasa Dolda i njegovih drugova iz 1915. bude zalog našim boljim vezama i odnosima, reči su direktora Arhiva Vojvodine dr Nebojše Kuzmanovića.

Doldova „Avantura na Balkanu 1915.” predstavlja novi prilog Arhiva Vojvodine obeležavanju veka od završetka Prvog svetskog rata i prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji. Prethodno, nizom manifestacija, naučnih i stručnih skupova, zbornika radova, tematskih izložbi i objavljivanjem građe koju Arhiv čuva nastale u periodu između 1914. i 1918, kao i one koja nosi ođeke Velikog rata, jedna od najznačajnijih arhivskih institucija na južnoslovenskim prostorima već je dala itekako značajan doprinos osvetljavanju i tumačenju događaja koji će usmeriti tok istorije Evrope ali i celog sveta.

Arhiv Vojvodine u narednom periodu priprema još niz atraktivnih publikacija, poput knjige „Daje se na znanje... javljeno”, u kojoj su sabrani odabrani dokumenti o dobošarskoj službi u današnjoj Vojvodini od sredine 19. veka do prve polovine 20. veka. Kroz ovu građu otkriva se značaj dobošarskog posla u svakodnevici ljudi na ovim prostorima, s obzirom na to da su dobošari među prvima saznavali važne novosti, ali su i prvi bili na udaru izliva besa ukoliko se dotične vesti ne bi svidele javnom mnenju. U planu je takođe i publikovanje rezultata istraživanja „Srpske privilegije od 15. do 19. veka”: pod privilegijama se, naime, podrazumevaju diplome, povelje, dekreti i svi ostali slični dokumenti kojima je bio regulisan pravno-politički i ekonomski položaj Srba, a monografija bi pružila ne samo sveobuhvatan pregled srpskih privilegija u Kraljevini Ugarskoj i Habsburškoj monarhiji, njihove prepise, izvode i fotografije, nego bi kroz tu građu ukazala na sve aspekte borbe Srba za očuvanje nacionalnog identiteta, koja je kulminirala u 18. i 19. veku.       

U tom pravcu će se i nastaviti, pa je tako pripremljena izložba „Prvi svetski rat u izvorima Arhiva Vojvodine”, u okviru koje će biti prezentovano ravno sto dokumenata sa analitičkim opisom, od onih vojnih, kao što su sporazum austrijskog i ugarskog ministra za zemaljsku odbranu o osnivanju tzv. Ratnog pripomoćnog ureda, zatim zabrane distribucije listova „Balkanski svet” iz Čikaga i „Novi Horvat” iz Njujorka ili naredbe o raspodeli novčane pomoći licima koje su tokom rata postali vojni invalidi, pa do onih svakodnevnih, životnih, poput molbe pekarskih zanatlija iz Petrovaradina da se dozvoli poskupljenje hleba ili mesečnog cenovnika životnih namirnica iz avgusta 1916. 

Kao sedma knjiga u ediciji „Prisajedinjenje” biće publikovani zapisnici sa sednica privremenih organa vlasti iz 1918. i 1919: Srpskog narodnog odbora, Velikog narodnog saveta, Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju, kao i sa sednice Velike narodne skupštine, na kojoj su izabrani narodni poslanici sa ovog prostora u Privremenom narodnom predstavništvu Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, navodi dr Kuzmanović.

Kako je dodao, na ovu knjigu od preko 450 strana su naročito ponosni, jer će se iz dokumenata, koje će na ovaj način biti predočeni javnosti, videti kako je tekao prenos vlasti s imperije u nestajanju na drugu državu koja je stvarana.

Arhiv Vojvodine je, uz neke originalne dokumente, dao i deo sebe za budući Muzej prisajedinjenja, ustupajući određeni prostor Muzeju Vojvodine. A kada je reč o samoj postavci u Muzeju prisajedinjenja, ona će zaista biti reprezentativna, jer će 25. novembra posetioce dočekati više od dve hiljade predmeta, fotografija, dokumenata, kao i artefakati predstavljeni putem interaktivnih multimedijalnih panela. Ali i nakon otvaranja različitim izložbama i programima posvećenim prisajedinjenju mi ćemo nastaviti da obogaćujemo ovaj novi muzejski prostor, kaže naš sagovornik.

Iako se delatnost zaštite pisanih dokumenata u Srbiji vezuje se za drugu polovinu 19. veka, i to za Društvo srpske slovesnosti i Srpsko učeno društvo, prva uputstva i detaljne opise postupaka za sistemsko prikupljanje, sređivanje i naročito stvaranje uslova za smeštaj i čuvanje pisane građe, doneo je 1925, i to iz Brisela, Rista Odavić, ondašnji upravnik Arhiva Srbije. Poslenik širokih kulturnih vidika i evropskog obrazovanja, Odavić beše jedan od najzaslužnijih i za osnivanja 1926. godine Državne arhive u Novom Sadu, sadašnjeg Arhiva Vojvodine, čiji će prvi upravnik biti ugledni istoričar dr Dimitrije Kirilović. Arhivska građa koja se u ovom domu danas čuva je raznovrsna – od spisa, mapa i planova do fotografija, pri čemu su neki od dokumenata stari pet i više vekova, a najstariji artefakt je izuzetno vredan pergament iz doba Krstaških ratova.

Za većinu Novosađana prve asocijacije vezane za Arhiv Vojvodine su Riblja pijaca i zgrada bivšeg zatvora. To želim da promenim, ističe dr Kuzmanović.

Prema njegovim rečima, namera im je da rebrendiraju ustanovu i da zapravo njihova kuća ubuduće bude taj toponim prema kojem će se neko ravnati, ali ne samo u fizičkom nego i u programskom i idejno-stručnom smislu, baš kao što će to biti i Muzej prisajedinjenja.

Arhiv Vojvodine ima sporazume o saradnji sa nizom srodnih ustanova u Mađarskoj, Austriji, Rumuniji... Nedavno je potpisan i sporazum sa arhivom Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj, na temelju kojeg će se ne samo zajednički istraživati građa, nego će tamošnjim arhivistima kolege iz Vojvodine pomoći u obuci, od analitike do digitalizacije.

Ulažemo mnogo i u digitalizaciju, a kroz novu sistematizaciju ćemo formirati i odeljenje za digitalizaciju i informatiku. Jer, to je više nego realna potreba vremena, navodi direktor Arhiva Vojvodine.

Dakle, da ne budemo mesto gde zalaze samo naučnici-istraživači, pisci ili građani kojima ciljano treba neki dokument, recimo iz katastra, starih matičnih knjiga ili sudskih spisa, nego da nas mnogo šire prepoznaju i kao hram kulture pod čijim se okriljem održavaju odlične izložbe, dobri koncerti, govorni programi... Ideja je, recimo, da stavimo na raspolaganje naš izložbeni prostor studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu, ali i da kroz arhivističku pedagogiju približimo mladim ljudima, osnovcima i srednjoškolcima, gimnazijalcima, značaj brige o dokumentima i u našoj laboratoriji ih upoznamo s tim kako se čuva papir, kako se on restaurira, konzervira..., priča naš sagovornik.

U toku je uređenje negdašnjeg ekonomskog dvorišta, koje izlazi na Ulicu Žarka Vasiljevića, i kroz koje će takođe ubuduće moći da se ulazi u Muzej prisajedinjenja. Plan je i da drugo dvorište, koje je danas ograđena zelena površina, takođe bude uređeno, i to tako da ono dobije amfiteatar antičkog tipa sa sedamdeset mesta, kao i da se uklanjanjem obodnog zida fizički spoji sa Parkom prisajedinjenja, čime bi se još atraktivnijim učinio prostor koji oivičavaju Arhiv, Muzej Vojvodine i Muzej savremene umetnosti. Posebno poglavlje u razvoju Arhiva ipak će biti izgradnja novog depoa u sastavu postojeće zgrade, na placu trećeg arhivskog dvorišta. Projekat je to za čiju će realizaciju biti potrebno dve do tri godine, ali koji će omogućiti da se obezbedi dodatnih hiljadu kvadratnih metara za smeštaj građe, odnosno prostor za još pet do šest kilometara dokumenata na postojećih devet, koliko se danas čuva pod krovom Arhiva.

Obrađeni dokumenati iz pojedinih fondova, koji su više usmereni ka istraživačima, publikuju se uz kratak njihov opis u elektronskoj formi, dok materijali za koje bi bio zainteresovan širi krug čitalaca, kao što je slučaj sa „Avanturom na Balkanu”, dobijaju i svoja štampana izdanja. Kao važan korak i za našu ustanovu, ali i za domaću arhivistiku, od 1. novembra je sajt Arhiva Vojvodine dostupan i na engleskom jeziku, a u planu je i prevod na nemački. Međutim, koliko god da su investicije važne, još važniji su ljudi, a naša ustanova zaista raspolaže izuzetnim stručnim kadrom, koji ima i iskustvo, i znanje, i radnu etiku i elan. Sa takvim kolektivom, i sa svime što radimo, ubeđen sam u to da Arhiv Vojvodine može da služi na ponos i gradu Novom Sadu i Pokrajini i Srbiji.  

M. Stajić