JEZIKOMANIJA: Da ne poveruješ
Praznici su vreme kad se putuje. Na sve strane su reklame turističkih agencija, a u moru reklama lako je uočiti jezičke greške koje se iznova i iznova ponavljaju.
Jedna od grešaka je konstrukcija predlog infinitiv glagola.
Smeštaj za poželeti! Ponuda za ne propustiti! Cena za ne verovati!
Agencije vam u sklopu smeštaja nude i restoran ZA SESTI i UŽIVATI ili varijantu ručka ZA PONETI…
U pomenutim primerima, najčešće je u pitanju predlog ZA uz infinitive glagola. Ono što bi trebalo da znate je da ove oblike treba izbegavati jer ih norma (za sada) ne prihvata.
I dok većina jezičkih stručnjaka ne odobrava pomenute konstrukcije, ima i onih koji su manje strogi jer smatraju da je reč o jezičkoj ekonomiji, ne nužno o neznanju. Naš jezik zaista nema zamensko rešenje za baš svaku od ovih konstrukcija (na nivou sintagme), pa u tom smislu možemo govoriti o popunjavanju nedostataka u jezičkom sistemu.
Međutim, ovakve konstrukcije nisu u duhu našeg jezika, već su uplovile u jezik po uzoru na strane jezike, prvenstveno na engleski. Zbog toga lingvisti koji smatraju da treba upotrebljavati samo oblike koji su bliski našem jeziku imaju puno pravo.
Kako reći a da bude kratko i efektno? Cena DA NE POVERUJEŠ, restoran samo DA SEDNEŠ i UŽIVAŠ (ZA SEDENJE I UŽIVANJE), ili pak DA PONESEŠ hranu, a možda i kafu ZA USPUT.
N. Mirković
