KNJIŽEVNA KRITIKA Kreativni arsenal je spreman „Arsenal”, Jelene Marićević Balać

Nesvakidašnja stvaralačka ličnost izrasla je među pripadnicima najmlađeg srpskog književnog naraštaja. Kao jednog od vodećih stvaralaca te generacijske skupine svakako treba prepoznati Jelenu Marićević Balać, koja se javnosti predstavila nizom izazovnih i podsticajnih kritičkih knjiga, posvećenih signalističkim, neoavangardnim istraživanjima (Legitimacija za signalizam: pulsiranje signalizma, 2016), književnom delu Milorada Pavića (što je predmet njene doktorske disertacije „Barok u beletrističkom opusu Milorada Pavića“, 2016), renesansnom i baroknom nasleđu u srpskoj književnosti (Tragom bisernih minđuša srpske književnosti: renesansnost i baroknost srpske književnosti, 2018), te lucidnim komparatističkim analizama srpsko-poljsko-češkog pesništva XX i XXI veka (Ka osmehu Evrope: Savremeno srpsko, poljsko i češko pesništvo u komparativnom ključu, 2023). Već ovim delima, te ubedljivim javnim nastupima, mlada kritičarka i proučavateljka književnosti legitimisala se ne samo kao velika nada srpske kritičke scene nego i njen rano sazreli i već dobrano plodonosni izdanak. 

Uz ovaj segment njenog rada koji jasno pokazuje kako ubedljivo funkcioniše njena kritička, teorijska i hermenutička kreativnost, već sada se u srpskom književnom životu jasno manifestuju bar dve dodatne činjenice koje svedoče o razmerama njene očigledne darovitosti i spremnosti na javno delovanje. Jedna je činjenica da je, kao najmlađi član uredništva Letopisa Matice srpske, Marićević Balać manifestovala dragocenu incijativnost, dinamičnost i veštinu zbog koje se ne treba previše pribojavati hoće li, danas i sutra, imati ko da urednički brine o ovom književno-naučnom časopisu, najstarijem na evropskom, pa i svetskom prostoru. Druga činjenica se odnosi na njen izuzetno uspeli mandat kao predsednika Omladinskog odbora Matice srpske, na osnovu koje se može sagledati kako je, spojem intelektualne elegancije i tihe spremnosti na agonalne aktivnosti, ona manifestovala dragoceno energetsko izvorište koje obećava  trajanje i, nadajmo se, doslednost u ovakvom načinu delovanja. 

Sve ovo što zapisujem tek je uvod za još jednu konstataciju: Jelena Marićević Balać izrasla je i u sjajnog pesnika od kojeg već sada dobijamo, ali još više možemo očekivati. Posle svoje debitantske zbirke Bez dlake na srcu (2020),  usledila je znatno bolja i ubedljivija, vrlo prvokativna i razigrama zbirka Arsenal, na osnovu koje mogu izvesti zaključke spremne za javne i kritičke provere. U skladu sa započetim pesničkim poslovima iz prve zbirke, a s temeljima u poetikama koji su po senzibilitetu, ali i po istraživačkoj strasti privukle njenu pažnju, pesnikinja je osvojila prostor razuđene, asocijativno razgranate i žanrovski polivalentne tekstualnosti koja se kreće po širokom tematsko-motivskom polju manifestujući razigrani, refleksivno-humorni tip diskursa, kao i diseminacioni oblik funkcionisanja pesničkog teksta. Pesnikinja se, dakle, spremno upušta u jezička igre, pri tom strpljivo gradi čitav tekst pesme, potom čitave cikluse, pa i celu kompozicicionu strukturu zbirke, a na svim nivoima se iskazuje igrivost i lucidnost spremne da pokrenu znatno snažnije i prodornije semantičke procese. Nije u takvom razigravanju teksta ona nikakav poetički prvonačelnik, te proklamator nekakvih namera, koncepata i misaonih manifestacija nego je nešto iznad toga, nešto mnogo spontanije, humanije i plemenitije. Biće svakako veoma zanimljivo videti kuda će ovakvo poetičko opredeljenje pesnikinju odvesti u pogledu nekih daljih procesa i semantičkih ishodišta. Ovakav pesnički početak ne samo što mnogo toga nagoveštava nego već i sada daje veoma upečatljive pesničke rezultate, premda kod preopreznog čitaoca budi i izvesnu bojazan zbog mogućih iskušenja u budućnosti.

U iščekivanju novih priloga ove, najbolje vrste pesničkih rezultata, posebno možemo istaći nekoliko, potencijalno veoma produktivnih morfoloških i semantičkih linija u zbirci Arsenal. Ključna je, bez sumnje, činjenica da Jelena Marićević Balać pripada onom krugu pesnika visoko razvijene poetičke samosvesti, kao i sposobnosti da sopstvene autopoetičke procese osmisli na odista ubedljiv način. U svim tim procesima ona uspešno čuva dragocenost detinje čistote koja traži svoj prostor kako bi uravnotežila veoma jak, više nego očigledan poetički i intelektualni um. Drugim rečima, pesnikinja ume sjajno da misli, doživaljava i jezički se igra. Stoga kao kritičar mogu samo da se radujem lakoći sa kojom, u pesmi „Kumina slama“, pesnikinja zapisuje vijugavu, asocijativno razigranu, ali misaono veoma stabilnu nisku stihova: „Moja zabezeknutost nad svetom/ rasla je s količinom pročitanih pesama,/ ali svaka moja pesma/ držala bi svet na svojim plećima,/ dok se ja uvučem malo u njega,/ kao u puževu kućicu,/ odremam i popijem čaj sa kumom,/ pa ponovo izađem iz njega da mu se čudim/ i nosim na leđima kao dete ogromnog medveda.“ Jaka intelektualnost i neskrivena infantilnost osvajaju snagom svoje združene, elegantne ekspresije. 

Sveukupnim sazrevanjem, kako čisto ljudskim tako i pesničkim, Jelena Marićević Balać je već svojom prvom zbirkom Bez dlake na srcu (2020) postigle veoma jasnu, uočljivu meru ostvarenosti, da bi sada, zbirkom Arsenal (2023) ubedljivo postigla svoje najviše domete tako da više nikakve sumnje nema: srpska pesnička scena je obogaćena jednim istinskim, autentičnim glasom koji je, očigledno, spreman za dalja, sve zahtevnija iskušenja i stvaralačke rezultate. Sa svojim doživljajnim napetostima i kreativnim arsenalom autorka se više nego uspešno izborila, pa je osvojila formu kojom blistavo iskazuje široku paletu svojih poetskih, izražajnih raspona. Ukoliko njeno duhovno sazrevanje bude išlo uzlaznom linijom, onda će i njena dalja stvaralačka putanja biti poput ove dosadašnje: pesnikinja će hrabro prodirati u nova i drugačija iskustva, ali neće posezati za već osvojenim obrascima i za lakoćom stečenog izraza. Zbog svega toga, s tihom, kritički utemeljenom radošću, ali i izvesnom, sasvim tihom egzistencijalnom strepnjom, mogu konstatovati: Ecce homo, ecce poeta! 

Ivan Negrišorac