O TIRANIJI I PASIVNOSTI Nova predstava „Drakon” u Pozorištu mladih

Autor ovog komada je ruski književnik, scenarista i novinar, poznat po svojim satiričnim dramama s elementima bajke. Među njima je najpoznatija upravo drama „Drakon” iz 1943, oštra politička satira o prirodi tiranije, manipulaciji i zloupotrebi čoveka. Kako ističu u Pozorištu mladih, Švarc raskrinkava laži koje, kroz priču o patriotizmu, šire tirani da bi prikrili svoje pljačkaške namere i sasvim konkretne pljačkaške pohode.

U predstavi igraju: Ivan Đurić, Aleksa Ilić, Saša Latinović, Ervin Hadžimurtezić, Neda Danilović, Slobodan Ninković, Marija Radovanov, Slavica Vučetić, Ksenija Mitrović, Aleksandar Milković i Uroš Lazović. Scenografija, kostimi i dizajn lutaka su delo Andreja Zaporoškija. Kompozitor muzike je Aljbert Halmurzajev, koreografkinja je Ista Stepanov, a autor dizajna svetla Ratko Jerković.

Komad  “Drakon” govori o vitezu Lanselotu, i njegovoj nameri  da oslobodi ljude opakog Drakona/ Zmaja, koji, držeći ih u strahu, njima manipuliše i vlada, ali to nailazi na otpor kod ljudi.

- Mi ljudi odgovore i krivicu uvek tražimo oko sebe, u nekom drugom oko nas, smatrajući da su neki drugi, neki protivnici, krivi za okolnosti u kojima živimo. U našoj predstavi taj prst sa znakom pitanja pokušali smo da okrenemo ka sebi, da vidimo da li se odgovori na pitanja koja nas muče kriju u nama. Naravno, čovek se ne može posmatrati izvan nekih spoljnih prepreka i sistema u kojem živi. Mi smo deo sistema u kojem živimo, ali i nekog globalnog, opšteg sistema stanja stvari. Pitanje je samo gde je granica, gde je taj rub na kojem moramo biti potpuno iskreni prema sebi da se ne bismo izgubili, da ne bismo izgubili sebe, jer ukoliko na vreme ne primetimo tu granicu, ona može da nam isklizne - kaže rediteljka Ljudmila Fjodorova o predstavi “Drakon”.

Kroz alegoriju o tiraniji i pasivnosti građana, ovaj komad, po rečima Slavice Vučetić, razotkriva mehanizme moći koji opstaju i nakon pada diktatora:

- Tekst nas podseća da pravo oslobađanje ne dolazi samo smenom vođe, već promenom svesti i preuzimanjem odgovornosti. U tom smislu, “Drakon” i danas snažno odražava savremene društvene izazove – od autoritarnih tendencija do kolektivne apatije.

Svedoci smo da su se Drakoni vratili širom sveta, zavaravajući svoje narode da ih štite od nepostojećih pretnji i neprijatelja  (Slobodan Ninković)

Marija Radovanov primećuje da je Švarc toliko dobro napisao ovu priču, jer je radnju smestio u okolnost ekstremnog totalitarizma, ekstremnog do tačke komičnog, čak bizarnog, a onda je “zumirao” svakog čoveka u tom sistemu, sve uloge u njemu, sa njihovim shvatanjima, strahovima, nadama, motivima.

- Svi ti ljudi zajedno, od pralje do gradonačelnika, čine jedan nakaradan, ali zastrašujuće funkcionalan sistem - kaže Marija Radovanov.

Ono što hrani “strahovladu” je apatija koja je, nažalost, sveprisutnija kod ljudi, smatra glumac Aleksa Ilić, dok je Uroš Lazović uveren da je teško imati zdravo i moralno društvo ako je ono sačinjeno od ljudi bez karaktera, vlastitog razmišljanja i hrabrosti, kao i da sve kreće od pojedinca, i da na ličnoj odgovornosti počiva svaka ćelija društva.

- Iako je ova drama nastala 1943. godine, njeno čitanje je, nažalost, i danas i te kako aktuelno. Svedoci smo da su se Drakoni (zmajevi) vratili širom sveta, zavaravajući svoje narode da ih štite od nepostojećih pretnji i neprijatelja. Ili zapravo nikad nisu ni nestajali, već su se menjali i prilagođavali, i iz potaje vladali, prerušeni u ruho nekakve demokratije - primećuje Slobodan Ninković.