UZ ODLAZAK PROFESORA NIKOLE STRAJNIĆA Pesma, to je pesnik
„Ima trenutak u lastavičjem letu kada ptica prestaje da postoji. I svaki pesnikov let, dok stvara, znači prestanak njegovog postojanja. Ili, drugačije, on se ceo zalaže u pesmu. I, posle, živi njenim životom. Pesma, to je pesnik.“ Govorio je tako poeta i esejista, utemeljitelj Katedre za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Nikola Strajnić, koji nas je danas napustio u 79. godini.
Rođen je 11. maja 1945. u Popovcu u Hrvatskoj. Studije je završio na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, gde je i magistrirao, tezom o Branku Miljkoviću, i potom doktorirao, tezom o Momčilu Nastasijeviću. Na univerzitetima u Osijeku, Zagrebu, Novom Sadu i Banjaluci predavao je Teoriju književnosti, Estetiku i Svetsku i komparativnu književnost, a u fokusu njegovih istraživanja bili su svetsko i srpsko pesništvo.
Najsažetiji iskaz o svom radu dao je prilikom primanja nagrade za životno delo u obrazovno-pedagoškom i naučno-istraživačkom radu Univerziteta u Novom Sadu 2011. godine: „Put kojim idem vodi prema rasvetljavanju i tumačenju pesničkog stvaranja, koje, uz ljudsku teoriju i praksu, predstavlja temelj čovekovog postojanja. Današnje vreme nije vreme umetnosti, a posebno pesništva. I njima preti da iščeznu iz sveta. Kad bi se to dogodilo, čovekov opstanak na ovoj zemlji počeo bi da pusti. Ovo što radim, mali je doprinos da do toga ne dođe.“
Veliki hrvatski pesnik, akademik Jure Kaštelan, napisao je pre četiri decenije tekst Portret Nikole Strajnića, u kome je ocenio da je poezija osnovna i dosledna tema Strajnićevih istraživanja. „Strajnić je težak i strog mislilac. Otvoren je jednako životnoj struji kritičko teorijskih istraživanja našeg vremena kao i samim vrelima antičke filozofije koja kreativno napaja ljudsku misao. Istovremena prisutnost Heraklita, Aristotela, Marksa i Hajdegeraoznačava kontinuitet mišljenja i rodbinske veze univerzalne kulture. Poznavanje univerzalne kulture ovde se potvrđuje u kvalitetu zaključaka a ne u kvantitetu citata i navoda (...). Susret kritičara i pesme za Strajnića je uvek kreativan čin koji ostvaruje poseban oblik interpretacije, to je otvoreni razgovor između razmišljanja i pevanja. To gledanje dodiruje se s Hajdegerovom težnjom: Svako objašnjenje mora crpsti ne samo iz teksta već neopaženo mora dodati nešto svog...
Za gotovo šest decenija prisustva na književnoj ceni, profesor Strajnić je do objavio više od trideset knjiga poezije, studija i ogleda. Prevođen je na engleski, poljski, slovenački, nemački, rumunski, bugarski i ruski, a njegova zbirka eseja „The Philosophical Meditations of a Serbian Poet” objavljena i u SAD, pod krovom ugledne izdavačke kuća „Edvin Melen Pres”. Za Radio televiziju Vojvodine pripremio je serijal „Svetlost poezije”, u kojem je govorio o velikanima svetskog pesništva, od Orfeja do Marine Cvetajeve i Vistana Hjua Odna. Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine, a za naučni, književni i kulturni rad dobio je niz visokih međunarodnih i domaćih priznanja i nagrada. Profesor Nikola Strajnić biće sahranjen sutra u 13 sati na Čeratskom groblju u Sremskim Karlovcima.
M. S.
