Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Sava Damjanov: Na Putu istraživanja savršenstva

20.06.2021. 15:19 15:20
Piše:
Foto: Promo

Izabrana proza Save Damjanova u četiri knjige (izdanje Agore) predstavlja piščeva kretanja od eksperimentalne ekstremnosti u vidu kosmičko-ontološkog rečnika u odgonetanju kriptograma sveta (Istraživanja savršenstva), preko unikatne postmodernističke i neoavangardističke poetike koja svedoči o stvaralačkoj svesti Mlade srpske proze 80-ih, objedinjujući postmodernističke metaprozne i intertekstualne postupke i avangardističku naklonjenost apsurdu, fantastici, iracionalnim sadržajima i formalno-jezičkim eksperimentima (Kolači, Obmane, Nonsensi), te ukrštanja tekstualnih i seksualnih konotacija u susretu jednostavnosti folklora, neobuzdane životne radosti Renesanse, opasnog libertanskog šarma De Sadove epohe i postmoderne ironije (Remek-delca), do potvrđivanja androginog kvaliteta piščeve proze što se ogleda u travestiranju žanrova, karnevalizovanju manifesta diskurzivne nekorektnosti kao i u plemenitoj ideološkoj konfuziji koja ide protiv osrednjosti (Istorija kao apokrif).

Dakle, na putu istraživanja savršenstva?

- Tim putem sam krenuo još početkom osamdesetih (prošlog veka), uočio putokaz koji mi ukazivao na glavne pravce i stranputice (to beše moj prvi roman “Istraživanje savršenstva” iz 1983) i evo me tu gde sam, posle višedecenijskog lutanja koji nije uvek bilo obojeno vedrim bojama ali je uvek bilo zanimljivo, prepuno iznenađenja i neočekivanosti, na poseban način očaravajuće tako da sam se vazda osećao kao u Drugoj Stvarnosti - tek naizgled nalik ovoj tzv. realnoj (ali tim pre - ISTINITIJOJ, fascinantnijoj, mudrijoj).

Izabrana dela kao umnožavanje smisla (kopipejst kopipejsta)?

- Moja IZABRANA PROZA, čija je četvrta knjiga upravo izašla kod „Agore“, predstavlja kraj moga Puta - skiciranog u prethodnom odgovoru. Ali, možda i njegov nastavak mimo mene kao autora (jer još odavno sam stavio definitivnu tačku na svoje knjige!), ukoliko je tačna konstatacija iz prethodnog pitanja o „umnožavanju smisla“?!

Najjednostavnije bi bilo reći da se danas neke nove mreže čitanja mogu isplesti jer „najstarija“ knjiga u ovom nizu objavljena je pre skoro četiri decenije a najmlađa pre više od 10 godina: ako u njima makar 2-3 stranice vrede, onda je normalno da ih oči onih koji nisu ni rođeni kada je ta proza izlazila vide drukčije... Nezavisno od tog uveren sam da se  moji romani i priče sad intenzivnije čitaju i međusobno jer - poređani jedni uz druge (u četiri toma), tako  da se i razuzdano i nežno dodiruju – primarno su upućeni na unutrašnje kontakte u okviru sopstvene male porodice (pod imenom DAMJANOV: ISKONI BE SLOVO), a tek sekundarno na spoljašnje, šire, tzv. intertekstualne relacije!

Kažu: „Karnevalizovani manifest diskurzivne nekorektnosti”?

- Mislim da  i „korektnost“ i „nekorektnost“ mogu pođednako urušavati neke samoproglašene sisteme – ne samo u umetnosti nego i izvan nje. Priznajem, ranije mi je laskalo da me karakterišu kao poetički subverzivnog, inovantnog ili avangardnog, ali sam tokom vremena - a i bavljenja svojim nebeletrističkim, književnoistorijskim radom - spoznao da svaka subverzivnost jednom u budućnosti postaje svojevsrni kanon.To je ona stara priča o pobunjeničkoj periferiji koja teži (i uglavnom uspeva!) da postane centar - opet insistiram, ne samo u književnosti, nego i u drugim civilizacijskim tokovima. U sintagmi iz pitanja najviše mi prija reč KARNEVAL (tj. „karnevalizovani“) jer sam uveren da sva velika dela svetske umetnosti (pa i nauke ili filozofije) imaju makar iskru karnevalskog u sebi...

Baštinik avangardne tradicije, postmodernista ili, jednostavno, pseudodamjanovizam?

- S obzirom na prethodno rečeno, napoštenije bi bilo opisati moju prozu kao POSTDAMJANOVIZAM, PREDDAMJANOVIZAM ili kao PSEUDODAMJANOVIZAM? A najbolje stihom iz moje narativne pesme (ili kratke priče u stihu?) Bio jednom jedan car: „A Damjanov - k’o Damjanov...“

Zadovoljstvo u tekstu ili (samo) u čitanju?

- Oba, jer su neraskidivo povezana. Kao i onaj treći, možda i najvažniji hedonizam - ali o njemu ne bih ni počinjao jer bi to zahtevalo obim posebnog (ne baš kratkog!) eseja...

Đorđe Pisarev

Piše:
Pošaljite komentar