PRIČA „NEDELJNOG DNEVNIKA“ Oženjen sam, Megi
Megi je na novogodišnjoj žurki kod Melani. Gotovo svi su u paru i nema alkohola jer će se Melanini roditelji vratiti kući ubrzo posle ponoći.
U to vreme je bilo poželjno da imaš dečka. Da imaš rutinski seks i pričaš o tome s drugim devojkama koje imaju momke. Mladić s posla s kojim se Megi viđa je van grada. On joj nije dečko. Podseća je na njenog brata Dejvida, s tim što on igra hokej. Još nisu spavali.
Te noći, Megi često hvata sebe kako stoji sama i osvrće se. Na pamet joj pada nešto neprijatno - da će svi ovi parovi zauvek ostati zajedno. Brine je mogućnsot da i ona ode u krevet s mladićem iz Farga i probudi se pet godina kasnije, trudna po treći put, da bi u izlizanim “ugovkama” gledala televiziju.
U nekom trenutku posle ponoći, telefon joj je zapištao. Poruka nije od mladića koji joj nije dečko, već od Arona Knodela, koga je sad zavela u telefon kao AK. U početku je bio Knodel u njenom imeniku. Promenila je ime u AK dok je bila u Koloradu, kad joj se prvi put učinilo kako tu ima nečega što je bolje da sakrije. Sad joj srce ubrzano bije. Privija telefon na grudi, kao da je ptić. Osvrće se po sobi, ali niko ne obraća pažnju na nju.
Dopisivali su se ceo dan, ali sad, pošto je definitivno noć, ruke joj se znoje koliko je zadivljena. Dok je bila u Koloradu, rekao joj je da ne smeju da razgovaraju jer se boji kako će reći nešto što ne bi trebalo. Megi je ceo dan zapitkivala: Šta ste se bojali da ćete reći?
I AK je ceo dan odgovarao: Ništa, prestani, nije važno, samo zaboravi na to.
A Megi je odvraćala: E neće moći!
Obećao je da će joj možda reći jednog dana. A sad je Nova godina. Zamišlja ga na nekom mirnom dočeku za odrasle, njegovu ženu kako pije merlot s drugom, sličnom suprugom i njenog nastavnika, koji se krije u nekom uglu.
Piše joj da će joj reći kad je vidi, ali da zasad ne brine o tome. On pije alkohol. Srećna Nova godina, piše on, pa pita da li ju je neko poljubio kad joj je čestitao. Ona odgovara: Da, Melani i Semi su me poljubile.
Sledi tišina u porukama. Megi je oseća između ušiju, tako da dodaje: Da bi bilo smešno!
To se ne računa, odgovara on.
Te reči izgledaju čudno i Megi se oseća kao da je uradila nešto što nije trebalo. On ima supermoć da je veoma brzo natera da se oseti glupo. Ne samo zato što je stariji i zato što joj je nastavnik. Reč je o nečemu drugom, ali ne treba zanemariti ni ta dva razloga.
A vi? - pita ona.
Oženjen sam, Megi.
Šta god to značilo. A moglo bi da znači hiljadu stvari. Recimo: oženjen sam tako da se stalno žvalavimo i kad sat otkuca ponoć, gurnem jezik duboko u usta svojoj izabranici iako nam deca grebu gležnjeve. Ili može da znači: oženjen sam i sve što ima veze sa seksom među nama je klinički mrtvo. To je mleveno meso u restoranu u kojem radiš. Ne bi mogla da probudiš našu strast čak ni da je nagaziš visokom potpeticom cipela koje ćeš nositi na maturskoj večeri. Zajedno plaćamo račune i ponekad uveče pogledamo neku emisiju ako smo raspoloženi.
Oh, odgovara ona, pa se osvrće po sobi iako to ne znači kako želi da bilo šta bude drugačije.
Kao i svaka mlada devojka koja se zacopa u starijeg muškarca, Megi ne zna šta bi želela da se desi. Ne zna želi li seks sa njim, ili ne želi seks, ili bi da se svlači u svojoj sobi dok je on posmatra s pločnika. Najviše želi tračak uzbuđenja. Anonimni buket ostavljen ispred ulaznih vrata.
Lisa Tadeo
(Odlomak iz knjige Lise Tadeo, “Tri žene”. BOOKA, Beograd 2020.)