ПРИЧА „НЕДЕЉНОГ ДНЕВНИКА“  Ожењен сам, Меги

У то време је било пожељно да имаш дечка. Да имаш рутински секс и причаш о томе с другим девојкама које имају момке. Младић с посла с којим се Меги виђа је ван града. Он јој није дечко. Подсећа је на њеног брата Дејвида, с тим што он игра хокеј. Још нису спавали.

Те ноћи, Меги често хвата себе како стоји сама и осврће се. На памет јој пада нешто непријатно - да ће сви ови парови заувек остати заједно. Брине је могућнсот да и она оде у кревет с младићем из Фарга и пробуди се пет година касније, трудна по трећи пут, да би у излизаним “уговкама” гледала телевизију.

У неком тренутку после поноћи, телефон јој је запиштао. Порука није од младића који јој није дечко, већ од Арона Кнодела, кога је сад завела у телефон као АК. У почетку је био Кнодел у њеном именику. Променила је име у АК док је била у Колораду, кад јој се први пут учинило како ту има нечега што је боље да сакрије. Сад јој срце убрзано бије. Привија телефон на груди, као да је птић. Осврће се по соби, али нико не обраћа пажњу на њу.

Дописивали су се цео дан, али сад, пошто је дефинитивно ноћ, руке јој се зноје колико је задивљена. Док је била у Колораду, рекао јој је да не смеју да разговарају јер се боји како ће рећи нешто што не би требало. Меги је цео дан запиткивала: Шта сте се бојали да ћете рећи?

И АК је цео дан одговарао: Ништа, престани, није важно, само заборави на то.

А Меги је одвраћала: Е неће моћи!

Обећао је да ће јој можда рећи једног дана. А сад је Нова година. Замишља га на неком мирном дочеку за одрасле, његову жену како пије мерлот с другом, сличном супругом и њеног наставника, који се крије у неком углу.

Пише јој да ће јој рећи кад је види, али да засад не брине о томе. Он пије алкохол. Срећна Нова година, пише он, па пита да ли ју је неко пољубио кад јој је честитао. Она одговара: Да, Мелани и Семи су ме пољубиле.

Следи тишина у порукама. Меги је осећа између ушију, тако да додаје: Да би било смешно!

То се не рачуна, одговара он.

Те речи изгледају чудно и Меги се осећа као да је урадила нешто што није требало. Он има супермоћ да је веома брзо натера да се осети глупо. Не само зато што је старији и зато што јој је наставник. Реч је о нечему другом, али не треба занемарити ни та два разлога.

А ви? - пита она.

Ожењен сам, Меги.

Шта год то значило. А могло би да значи хиљаду ствари. Рецимо: ожењен сам тако да се стално жвалавимо и кад сат откуца поноћ, гурнем језик дубоко у уста својој изабраници иако нам деца гребу глежњеве. Или може да значи: ожењен сам и све што има везе са сексом међу нама је клинички мртво. То је млевено месо у ресторану у којем радиш. Не би могла да пробудиш нашу страст чак ни да је нагазиш високом потпетицом ципела које ћеш носити на матурској вечери. Заједно плаћамо рачуне и понекад увече погледамо неку емисију ако смо расположени.

Ох, одговара она, па се осврће по соби иако то не значи како жели да било шта буде другачије.

Као и свака млада девојка која се зацопа у старијег мушкарца, Меги не зна шта би желела да се деси. Не зна жели ли секс са њим, или не жели секс, или би да се свлачи у својој соби док је он посматра с плочника. Највише жели трачак узбуђења. Анонимни букет остављен испред улазних врата.

Лиса Тадео

(Одломак из књиге Лисе Тадео, “Три жене”. BOOKA, Београд 2020.)