PRIČA „NEDELJNOG DNEVNIKA” Nafilovana životnim receptima kao guska
Šteficu Cvek savetuje emancipirana Ela. - Ne podnosim tipične ženske! - energično je zavrtela glavom Emancipirana Ela i natakla cigaretu na cigaretšpic od slonovače.
- Da? - rekla je odsutno Štefica naginjući glavu u stranu.
S Elinog cigaretšpica smešio se izrezbareni Buda.
- Poklon od Freda! - odsekla je Ela zametivši Štefičin pogled.
- Kakve su tipične ženske? - pitala je Štefica.
- Nemoj se samo praviti da ne razumeš! - rekla je Emancipirana Ela. - Nisi ni ti daleko! Pa te, koje cmizdre celo vreme, vise na muškarcima, dave ih, manipuliraju njima, i to samo zato što im je bog dao - rupe!
„Uh, kako je prosta!” zgranula se Štefica. Ela je nervozno vrtela cigaretšpic i provlačila rukom kroz kovrčavu kosu. „Kako je kovrčava!” mislila je Štefica.
- Da! - rekla je Ela. - Na svu sreću sve je manje takvih. Za ženu je najvažnije da radi, da udiše život punim plućima i da zapamti da muškarac nije jedina stvar na svetu!
- Marijana misli da je - tiho je rekla Štefica.
- Marijana je glupača koja misli da je udajom za onog svog dripca uhvatila boga za bradu!
- Da, ali...
- Ništa „da ali”! Vidim da te je nafilovala svojim životnim receptima kao gusku! - ljutito je zatresla kovrčama Ela.
- Dobra je Marijana. Kad sam pala u depresiju, trudila se oko mene... - rekla je pomirljivo Štefica.
- Aha! - Emancipirana Ela je naglo podigla cigaretšpic kao zastavicu. - Mogu si misliti kako se trudila! Rekla ti je da si nađeš frajera! I nije ti uspelo! I sad si u još većem sranju nego pre!
- Otkud znaš?! - zapanjila se Štefica.
- Znam! Sve znam! Znam vas u dušu, znam kako dišete! Pa naravno da ti nije uspelo! Nije ni moglo!
- Kako to misliš...
- Jednostavno. Hvatala si se za frajere kao za poslednju slamku. Vidi ti se na nosu! Hej, pa ti se zaljubljuješ čim te neko na ulici slučajno zapita koliko je sati!
- Šta da radim? - klonula je Štefica.
- Živi, zaboga! Radi, čitaj! Kad si zadnji put pročitala neku knjigu? - upitala je oštro Emancipirana Ela.
Štefica je ćutala.
- Kad si zadnji put bila na nekoj izložbi? - uperila je Emancipirana Ela cigaretšpic u Šteficu. Štefica je htela reći da ona na izložbe ionako ne ide, ali je Ela nemilosrdno nastavila:
- A kazalište?! Priznaj da u kazalištu nisi bila sto godina! E, vi glupo, ograničeno, seksualno roblje! Samo mislite na to kako ćete nekoga uhvatiti! Kvočke! Postoji i drugi svet osim vašega. Šeći, čitaj, nađi prijatelje, upiši neku višu školu, fakultet, putuj... Upiši strane jezike. Engleski, na primer. Zaboga, pa život je tako zanimljiv!
Emancipirana Ela je govorila i govorila. Štefica je crvenela i crvenela. Kako ima pravo! Kako ima pravo! Kako je pametna!
Štefica i Ela naručile su još dve kafe. Ela je uzdahnula, srknula gutljaj i povukla rukom kroz kovrčavu kosu. Zatim je preletela pogledom unaokolo, a onda iznenada zamahnula rukom i postavila u zraku neku nevidljivu tačku. Štefica je odahnula, iako ni sama nije znala zašto.
- Nego, znaš da se udajem? - rekla je Ela.
- Opet? - zgranula se Štefica i brzo dodala - Za koga?
- Za Freda! - presekla je razgovor Ela.
Po Štefičinu računu Fred je trebao biti peti.
- Moram ići. Nazovi me - rekla je Emancipirana Ela i ustala. - Ne gledaj me tako zgranuto! Peti! Da, peti! Stolećima su muškarci konzumirali nas, sad je vreme da mi konzumiramo njih! Ravnopravno, naravno - dodala je Ela i nasmejala se.
„Koliko ima zubi!” pomislila je Štefica. „I kako samo ima pravo!”
Štefica je neko vreme razmišljala, a onda naglo, kao da je nešto odlučila, pozvala konobara i platila kafe.
Dubravka Ugrešić
Odlomak iz romana „Štefica Cvek u raljama života”.Booka, Beograd 2020.
