ПРИЧА „НЕДЕЉНОГ ДНЕВНИКА” Нафилована животним рецептима као гуска

- Да? - рекла је одсутно Штефица нагињући главу у страну.

С Елиног цигаретшпица смешио се изрезбарени Буда.

- Поклон од Фреда! - одсекла је Ела заметивши Штефичин поглед.

- Какве су типичне женске? - питала је Штефица.

- Немој се само правити да не разумеш! - рекла је Еманципирана Ела. - Ниси ни ти далеко! Па те, које цмиздре цело време, висе на мушкарцима, даве их, манипулирају њима, и то само зато што им је бог дао - рупе!

„Ух, како је проста!” згранула се Штефица. Ела је нервозно вртела цигаретшпиц и провлачила руком кроз коврчаву косу. „Како је коврчава!” мислила је Штефица.

- Да! - рекла је Ела. - На сву срећу све је мање таквих. За жену је најважније да ради, да удише живот пуним плућима и да запамти да мушкарац није једина ствар на свету!

- Маријана мисли да је - тихо је рекла Штефица.

- Маријана је глупача која мисли да је удајом за оног свог дрипца ухватила бога за браду!

- Да, али...

- Ништа „да али”! Видим да те је нафиловала својим животним рецептима као гуску! - љутито је затресла коврчама Ела.

- Добра је Маријана. Кад сам пала у депресију, трудила се око мене... - рекла је помирљиво Штефица.

- Аха! - Еманципирана Ела је нагло подигла цигаретшпиц као заставицу. - Могу си мислити како се трудила! Рекла ти је да си нађеш фрајера! И није ти успело! И сад си у још већем срању него пре!

- Откуд знаш?! - запањила се Штефица.

- Знам! Све знам! Знам вас у душу, знам како дишете! Па наравно да ти није успело! Није ни могло!

- Како то мислиш...

- Једноставно. Хватала си се за фрајере као за последњу сламку. Види ти се на носу! Хеј, па ти се заљубљујеш чим те неко на улици случајно запита колико је сати!

- Шта да радим? - клонула је Штефица.

- Живи, забога! Ради, читај! Кад си задњи пут прочитала неку књигу? - упитала је оштро Еманципирана Ела.

Штефица је ћутала.

- Кад си задњи пут била на некој изложби? - уперила је Еманципирана Ела цигаретшпиц у Штефицу. Штефица је хтела рећи да она на изложбе ионако не иде, али је Ела немилосрдно наставила:

- А казалиште?! Признај да у казалишту ниси била сто година! Е, ви глупо, ограничено, сексуално робље! Само мислите на то како ћете некога ухватити! Квочке! Постоји и други свет осим вашега. Шећи, читај, нађи пријатеље, упиши неку вишу школу, факултет, путуј... Упиши стране језике. Енглески, на пример. Забога, па живот је тако занимљив!

Еманципирана Ела је говорила и говорила. Штефица је црвенела и црвенела. Како има право! Како има право! Како је паметна!

Штефица и Ела наручиле су још две кафе. Ела је уздахнула, сркнула гутљај и повукла руком кроз коврчаву косу. Затим је прелетела погледом унаоколо, а онда изненада замахнула руком и поставила у зраку неку невидљиву тачку. Штефица је одахнула, иако ни сама није знала зашто.

- Него, знаш да се удајем? - рекла је Ела.

- Опет? - згранула се Штефица и брзо додала - За кога?

- За Фреда! - пресекла је разговор Ела.

По Штефичину рачуну Фред је требао бити пети.

- Морам ићи. Назови ме - рекла је Еманципирана Ела и устала. - Не гледај ме тако згрануто! Пети! Да, пети! Столећима су мушкарци конзумирали нас, сад је време да ми конзумирамо њих! Равноправно, наравно - додала је Ела и насмејала се.

„Колико има зуби!” помислила је Штефица. „И како само има право!”

Штефица је неко време размишљала, а онда нагло, као да је нешто одлучила, позвала конобара и платила кафе.

 

Дубравка Угрешић

Одломак из романа „Штефица Цвек у раљама живота”.Боока, Београд 2020.