Novi Letopis Matice srpske: Deset deka duše

Predstavljajući ovu knjigu Ivana Negrišorca, alijas Dragana Stanića, profesora teorije književnosti i kreativnog pisanja i predsednika Matice srpske, akademik Matija Bećković je ukazao da ono što profesor Stanić studentima govori inom to pesnik Negrišorac dokazuje činom.

Negrišorčeve pesme su Stanićeva predavanja, a zbirka pesama pred nama ujedno je i uybenik kreativnog pisanja i katalog uz ovu retrospektivnu izložbu oblaka. Kako piše Zoran Đerić, četiri decenije prisustva ovog pesnika svedoče o njegovoj pesničkoj snazi i poetičkoj uverljivosti, ali i o njegovim pesničkim odnosno poetičkim preobražajima koji nisu samo formalne prirode, nego i suštinske. Iz prostora neoavangarde

i postmodernizma, ka spevovima po uzoru na one srednjovekovne, religiozne prirode na jednoj i pojedinim neosimbolističkim primerima na drugoj strani.

U rubrici Eseji Letopis donosi tekst Katarine Pantović posvećen romanima koji su ove godine ušli u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, ali i medijskoj pratnji i polemikama neizbežnim kada je reč o ovom “najprestižnijem” priznanju koje je, po rečima autorke, tržišno najmoćnije jer romanu obezbeđuje status bestselera, izdavaču profit, a samom piscu veliku finansijsku pomoć. Beloruski slavista, srbista, kritičar i prevodilac Ivan Čarota piše o Jovanu Pičeti, beloruskom bogoslovu i istoričaru koji je rođen u Mostaru 1844. školovao se na Odeskom duhovnom učilištu, zatim u Kijevu, a predstavlja ga kao mudrog pedagoga, pronicljivog memoaristu i retko temeljnog istoričara.

Rita Yulijani, profesorka ruskog jezika i književosti u Rimu bavila se Gogoljevom pripovetkom “Rim” koju predstavlja kao poslednji spomenik Večnom gradu podignut u vreme kada je urbanistički i estetski izgled grada počeo sudbonosno da se menja. Jovan Delić predstavlja Antologiju srpske poezije druge polovine 20. veka na nemačkom jeziku koju je priredio i preveo dr Robert Hodel, profesor slavistike u Hamburgu i naslovio je “Deset deka duše” po pesmi Vojislava Despotova, a posebnu pažnju posvećuje pesniku Branku Čučku s obzirom da je o njoj govorio na Čučkovim književnim susretima u Han Pijesku.

Pesnik i prevodilac Milan Nenadić, koji je nedavno dobio nagradu “Jovan Dučić”, predstavljen je kroz razgovor koji je sa njim vodila Radmila Gikić Petrović. Poeziju u ovom broju pored Negrišorca objavljuju i Dragan Hamović, Danijela Trajković i nemački pesnik Karl Krolo, a prozu Ivan Josimov. Poslednje stranice posvećene su prikazima novih knjiga.

N. Popov