Memoari Milana Lazarevića predstavljeni u Matici srpskoj

Međutim, njegove memoarske beleške, koje je priredila mr Gordana Đilas, u svom fokusu nemaju ni politiku ni poslovnu svakodnevicu, već upravo ono što sugeriše i naslov knjige, objavljene pod okriljem Matice srpske - „Subote i nedelje”.

U knjizi dr Milan Lazarević piše o onome što posećuje, gleda, o čemu razgovara, o čemu razmišlja, što ga inspiriše, oduševljava, ražešćuje, čemu pridaje značaj - u dane odmora, naveo je recenzent dr Drago Njegovan juče na promociji, održanoj u našoj najstarijoj kulturnoj, književnoj i naučnoj instituciji.

Po njegovanovim rečima, dr Lazarević je ostavio zanimljiv, čitljiv, stilski lepo oblikovan rukopis u kome je demonstrirao svoje vrhunsko i široko obrazovanje, poznavanje evropske kulture i umetnosti, karakterologiju evropskih naroda, gradova, ali i znamenitih ličnosti s kojima se susretao, „crpeći iz tih saznaja objektivno-subjektivnu deskripciju, koja se pokazuje ne samo kao tačna, već i kao prevdiđajuća”...

Memoarske zabeleške dr Milana Lazarevića pronašla je Gordana Đilas u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, nakon što je prethodno priredila autobiografiju njegovog oca, čuvenog lekara dr Đorđa Lazarevića. „Odgajan u duhu srpske tradicije, u porodici intelektualaca, Milan Lazarević, kroz sećanja na detinjstvo u Pančevu, upostavlja vezu sa svojim životom kao odrasle jedinke koja sopstvenim delanjem nastavlja da sledi principe te tradicije, navodi Gordana Đilas.

U zapisima se prepliću elementi s njegovih brojnih diplomatskih putovanja, pri čemu je u opise događaja unosio samo ono osnovno, dok je sve ostalo zapravo bilo posmatranje i beleženje atmosfere, ljudskih fizionomija, sve do nasluta ljubavnih zgoda, ali onih starovremenih, delikatnih. Priređivač knjige „Subote i nedelje” posebno ističe činjenicu da su Lazarevićeva sećanja napisana čistim književnim srpskim jezikom, kojim se govorilo u intelektualnim krugovima između dva svetska rata.

Veliko bogatstvo danas zaboravljenih termina, izraza, velika asocijativnost - sve ukazuje na izuzetno načitanog, svestrano obrazovanog autora, zaključuje Gordana Đilas. 

Po rečima potpredsednika MS prof. dr Branka Bešlina, memoari gotovo po pravilu daju subjektivan prikaz epohe, pri čemu često ne nedostaju zlobive priče o savremenicima, koje nisu mogle ili smele biti ispričene u posmatrano vreme, dok autor istovremeno sebe prikazuje u najboljem mogućem svetlu. „Subote i nedelje” dr Milana Lazarevića, međutim, odudaraju od tog uobičajenog koncepta, jer je reč o sećanjima sa neskrivenim dubokim ličnim pečatom, koja pri tome odlikuju neporeciv književni talenat i izvanredna moć zapažanja. Na sličnom fonu istoričar književnosti Jovan Pejčić istakao je činjenicu da najkoloritnije Lazarevićeve opservacije dolaze od njegovih obilazaka evropskih galerija i muzeja, od poseta koncertnih i pozorišnih dvorana, dok su najživlje retrospekcije vezane za izlaske na mesta obeležena velikim istorijskim događajima,. No, najsuprtilnija sećanja rezervisana su, ukazuje Pejčić, za prizore nadvremene prirode, „kroz koju autor sve vidi, sa svim se saživljava i svemu sagledava dublja značenja”...

A Gordana Đilas se iskazala kao zahvalni znalac i trudbenik, baš onakav kakvog je spis Milana Lazarevića ’Subote i nedelje’ decenijama čekao, zaključio je Pejčić.

M. Stajić