Мемоари Милана Лазаревића представљени у Матици српској

Међутим, његове мемоарске белешке, које је приредила мр Гордана Ђилас, у свом фокусу немају ни политику ни пословну свакодневицу, већ управо оно што сугерише и наслов књиге, објављене под окриљем Матице српске - „Суботе и недеље”.

У књизи др Милан Лазаревић пише о ономе што посећује, гледа, о чему разговара, о чему размишља, што га инспирише, одушевљава, ражешћује, чему придаје значај - у дане одмора, навео је рецензент др Драго Његован јуче на промоцији, одржаној у нашој најстаријој културној, књижевној и научној институцији.

По његовановим речима, др Лазаревић је оставио занимљив, читљив, стилски лепо обликован рукопис у коме је демонстрирао своје врхунско и широко образовање, познавање европске културе и уметности, карактерологију европских народа, градова, али и знаменитих личности с којима се сусретао, „црпећи из тих сазнаја објективно-субјективну дескрипцију, која се показује не само као тачна, већ и као превдиђајућа”...

Мемоарске забелешке др Милана Лазаревића пронашла је Гордана Ђилас у Рукописном одељењу Матице српске, након што је prеthodno приредила аутобиографију његовог оца, чувеног лекара др Ђорђа Лазаревића. „Одгајан у духу српске традиције, у породици интелектуалаца, Милан Лазаревић, кроз сећања на детињство у Панчеву, упоставља везу са својим животом као одрасле јединке која сопственим делањем наставља да следи принципе те традиције, наводи Гордана Ђилас.

У записима се преплићу елементи с његових бројних дипломатских путовања, при чему је у описе догађаја уносио само оно основно, док је све остало заправо било посматрање и бележење атмосфере, људских физиономија, све до наслута љубавних згода, али оних старовремених, деликатних. Приређивач књиге „Суботе и недеље” посебно истиче чињеницу да су Лазаревићева сећања написана чистим књижевним српским језиком, којим се говорило у интелектуалним круговима између два светска рата.

Велико богатство данас заборављених термина, израза, велика асоцијативност - све указује на изузетно начитаног, свестрано образованог аутора, закључује Гордана Ђилас. 

По речима потпредседника МС проф. др Бранка Бешлина, мемоари готово по правилу дају субјективан приказ епохе, при чему често не недостају злобиве приче о савременицима, које нису могле или смеле бити испричене у посматрано време, док аутор истовремено себе приказује у најбољем могућем светлу. „Суботе и недеље” др Милана Лазаревића, међутим, одударају од тог уобичајеног концепта, јер је реч о сећањима са нескривеним дубоким личним печатом, која при томе одликују непорецив књижевни таленат и изванредна моћ запажања. На сличном фону историчар књижевности Јован Пејчић истакао је чињеницу да најколоритније Лазаревићеве опсервације долазе од његових обилазака европских галерија и музеја, од посета концертних и позоришних дворана, док су најживље ретроспекције везане за изласке на места обележена великим историјским догађајима,. Но, најсупртилнија сећања резервисана су, указује Пејчић, за призоре надвремене природе, „кроз коју аутор све види, са свим се саживљава и свему сагледава дубља значења”...

А Гордана Ђилас се исказала као захвални зналац и трудбеник, баш онакав каквог је спис Милана Лазаревића ’Суботе и недеље’ деценијама чекао, закључио је Пејчић.

М. Стајић