Skup o srpskom kulturnom prostoru u Matici srpskoj

Po rečima predsednika naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije prof. dr Dragana Stanića, cilj je da se razmotri čitav niz pitanja koje otvara pojam srpskog kulturnog prostora, pri tome ne samo ona načelna, teorijska, nego i ona sasvim praktična, koja se nameću u polju različitih naučnih, umetničkih i stručnih disciplina. I sve to sa osnovnom idejom da se pre svega sagleda kakvo je sadašnje stanje na srpskom kulturnom prostoru, kako ta celina funkcioniše, u kakvim su odnosima delovi tog sistema, a posebno šta bi u budućnosti bilo potrebno da se uradi kako bi ta celina i njeni delovi funkcionisali što dinamičnije i što skladnije.

„Jedino na takav način moći ćemo sopstvenu kulturnu samosvest da podignemo do nivoa koji nam omogućuje uspešno rešavanje određenih pitanja važnih za dostojanstveni opstanak srpskog naroda. Iskreno se nadam da bi ovi razgovori, i zbornik radova koji će iz njih da proizađe, mogli značiti dobar i jak podsticaj za valjano promišljanje i rešavanje krupnih pitanja srpske kulture, pa i dostojanstvenog opstanka srpskog naroda”, poručio je u pozdravnom slovu profesor Stanić.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević podsetio je na to da skup u Matici srpskoj praktično predstavlja nastavak aktivnosti koje su začete potpisivanjem u Sremskim Karlovcima „Povelje o srpskom kulturnom prostoru“ sa resornim ministarstvom Republike Srpske. Za njega, rezultati i ovog skupa trebalo bi da, kroz snažan impuls koji će dati kulturnom životu zemlje, promišljanjima i razmišljanjima o srpskom kulturnom prostoru, postanu snažna platforma na temelju koje će se o temi srpskog kulturnog identiteta, ali i gene-

ralno identiteta srpskog naroda, govoriti češće, više, temeljnije, sveobuhvatnije. I sa, dodao je, održivim i jasnim posledicama koje bi trebalo da podstiču i država Srbija, i Republika Srpska, i organizacije srpskih iseljenika u dijaspori...

„Naravno, ovo je delikatna tema i ne može se apsolvirati na jednom skupu, ali je važno da postoji potencijal da se ona produbi i osnaži. A potencijal postoji upravo u razvoju i održavanju srpske kulture, našeg kulturnog identiteta, našeg zajedničkog sećanja. I, razumljivo, našeg zajedničkog kulturnog obrasca, bez obzira na to što srpski narod živi ne samo u Srbiji nego u čitavom regionu, a i naša dijaspora je sve brojnija. Pri tome neprestano moramo imati na umu da smo mi budući preci nekih naših potomaka, da smo i mi veliko kulturno blago od nekoga nasledili. Zadatak ove generacije je da učini maksimum u pravcu jačanja srpskog kulturnog entiteta i čuvanja kulture u transistorijskom i istorijskom pamćenju, kako bi se srpska kultura učvršćivala, unapređivala i tako unapređena predavala tim generacijama koje će doći posle nas”, kazao je ministar.

U nastavku skupa akademik Vasilije Krestić je svoje slovo posvetio značaju dobijanja rata za očuvanje ćirilice, dok je prof. dr Dušan Ivanić ocenio da je možda bolje govoriti o prostorima srpske kulture. „Nije u pitanju jednina ili množina, već mi se čini da prostori srpske kulture adekvatnije određuju istorijsko i savremeno stanje kulture srpskog naroda“, pojasnio je prof. Ivanić. Istoričar prof. dr Miloš Ković govorio je o značaju traganja za kontinuitetom srpske kulture, o njenoj trajnosti i stabilnosti, uprkos seobama, stradanjima.., da bi prof. dr Bogoljub Šijaković u prvi plan stavio „potragu za njenom izgubljenom dušom“. „Srpska kultura treba da bude najbolja autobiografija srpskog naroda, ali nijedna autobiografija nije valjana ako ne odražava identitet i integritet“, istakao je dr Šuvaković.

Profesor emeritus dr Slavko Gordića ukazao je na značaj delanja Matice srpske na celom srpskom kulturnom prostoru, jer može da kreativno poveže duhovni život Srbije sa srpskim krajevima i središtima, da brine o knjizi i svakoj srpskoj knjižnici od Pešte do Hilandara, da izučava našu političku i kulturnu istoriju, umetničko i sakralno nasleđe, da okuplja na svojim projektima najvrednije stvaraoce i istraživače iz svih srpskih krajeva, prekoračujući stare i nove granice... Akademik Miro Vuksanović govorio je, pak, o antologijskom poduhvatu Izdavačkog centra Matice srpske, ediciji „Deset vekova srpske književnosti”, koja ima ne samo literarni nego i istorijski, kulturološki, leksički, prosvetiteljski, nacionalni i duhovni značaj. „U tolikom razvojnom luku vidi se ogromna snaga srpskog milenijumskog književnog premrežavanja”, reči su akademika Vuksanovića, glavnog urednika edicije.

Naučni skup se nastavlja danas, kada će fokusu biti na istorijskim aspektima srpskog kulturnog prostora, specifičnim problemima pojedinih regiona, kao i na zaštiti srpskog kulturnog nasleđa u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, na Svetoj gori... U svakom slučaju, u najavljenom zborniku će, uz tri pozdravna slova – profesora Stanića, ministra Vukosavljevića i vladike Jovana (Purića) – biti objedinjena ukupno 63 referata učesnika skupa, kao i nekoliko tekstova kulturnih delatnika koji su bili sprečeni da ova dva dana budu deo dijaloga u Matici a itekako imaju šta da kažu o temi. „Nadam se da će zbornik kasnije poslužiti i kao stalni podsetnik na to šta bi sve bilo neophodno učiniti, odnosno kakve sve poslove obaviti, da bi srpski kulturni prostor, svojim valjanim ustrojstvom, iskazao što manje problema, a što više nesumnjivih vrednosti i prednosti“, naveo je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić. 

U znak priznanja za više krupnih poduhvata, koje je kao ministar preduzeo, a pre svega zbog iniciranja donošenja Strategije razvoja kulture Srbije do 2027, a potom i formulisanja Predloga tog dokumenta, koji je sad skupštinskoj proceduri, Vladana Vukosavljevića je Matica srpska darovala Plaketom, koju je u okviru obeležavanja 150. godišnjice preseljenja naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije iz Pešte u Novi Sad izradila Galerija Matice srpske. „Hvala vam za časno obavljanje posla ministra kulture, uz iskrenu nadu da će pripremljena Strategija najzad biti usvojena u republičKom parlamentu, kao izuzetno važan dokument srpskog kulturnog razvoja”, rekao je prof. Stanić uručujući Plaketu. 

M. Stajić