Jezikomanija: Jezička praksa protiv norme
Ima slučajeva kada se i pored jasno propisanih pravila, jezička praksa opire propisanoj normi. Tako je i sa glagolom TREBATI.
Kada ne stoji uz glagol, glagol TREBATI je u ličnom obliku (menja se po licima):
TREBA mi sveska. / TREBAJU mi sveske. / TREBALA mi JE sveska. / TREBALE SU mi sveske.
TREBAŠ mi / TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom...
Bezličan će biti:
- u bezličnoj konstrukciji: TREBA mi olovaka / TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu).
- u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom / TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat);
Ipak, kad se subjekat nalazi ispred glagola TREBATI, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako sledi glagol:
- Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo.
- Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti.
Očekivalo bi se da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom.
Primeri poput: TREBAM olovku, TREBAĆEMO zavoje, TREBAO SAM novaca... gde nema konstrukcije s logičkim subjektom, kao u TREBA MI OLOVKA, već prostu konstrukciju subjekta i predikata, jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni.
N. Mirković
