Jezikomanija: I vakcina i cepivo

Dosta ljudi zna, nije da ne zna, ali ima i onih koji misle da je ovo isto. Pa se zato čuje „primio je injekciju”, a zapravo je primio vakcinu. Ili: „primio je vakcinu”, a osoba je zapravo primila neki lek injekcijom. Nije svaka injekcija vakcina i ne daje se svaka vakcina injekcijom! Recimo, vakcina se može dati i oralno, da se popije.

Velika prašina se digla i oko termina CEPIVO, CEPLJENJE nasuprot „srpskom” VAKCINA, VAKCINACIJA

Etimolog sa Instituta za srpski jezik kaže:

- Medicinski termin cepivo (ijek. cjepivo) koristi se kao sinonim za vakcinu, što se vidi po potvrdi iz dnevnog lista „Politika“, iz 1949. godine: „Vakcina je cepivo koje se upotrebljava za stvaranje aktivnog imuniteta protiv zaraznih bolesti.” Relativno je nova reč, upotrebljava se od 20. veka – navodi se u tekstu.

Imenica C(J)EPIVO izvedena je od domaćeg glagola C(IJ)EPITI u značenju „davati vakcinu”, što znači da nije strana reč, nije preuzeta iz nekog drugog jezika, već je domaća tvorenica. U srpskom jeziku se u tom značenju odomaćila strana reč pelcovati „cepiti, kalemiti, vakcinisati” (od nemačkog pelzen).

Danas je reč „c(j)epivo” uobičajena u hrvatskom i u slovenačkom jeziku, dok se u srpskoj jezičkoj normi odomaćila imenica VAKCINA.

Reč „vakcina” se češće koristi, pa mnogi misle da je to srpska reč, ali i CEPIVO je srpska reč, tako da se i vakcina i cepivo mogu koristiti u našem govoru.

N. Mirković