JEZIKOMANIJA I ćao i zdra­vo!

Sva­ko­dnev­no, što na po­slu, što u ško­li, što na uli­ci, ko­ri­sti­mo ne­ke po­zdra­ve. Pri ne­for­mal­nom po­zdra­vlja­nju sa lju­di­ma ko­ri­sti­mo ZDRA­VO i ĆAO.

Ne­ki bi re­kli da, i ZDRA­VO i ĆAO, ima­ju funk­ci­ju po­zdra­va, i da je ne­bit­no da li je do­la­zni ili od­la­zni ili ka­kav sve po­zdrav mo­že bi­ti, tj. is­prav­no je upo­tre­bi­ti i je­dan i dru­gi u oba slu­ča­ja... A mo­gli bi­smo re­ći i PO­ZDRAV!

Raz­li­ka se pra­vi kod DO­BAR DAN, JU­TRO, VE­ČE, DOVIĐENJA i LA­KU NOĆ...

Mo­žda je ta ne­do­u­mi­ca do­šla od Ru­sa, jer kod njih po­sto­ji raz­li­ko­va­nje po­zdra­va pri do­la­sku i po­zdra­va pri od­la­sku (pri­vet i po­ka), kod nas ne.

Da­kle, ko­ri­sti­mo i je­dan i dru­gi po­zdrav, ni­je ja­sno de­fi­ni­sa­no ko­ji ko­ri­sti­mo pri do­la­sku ili od­la­sku. Ka­ko vam vo­lja!

ĆAO je ita­li­jan­ska reč. Iz­vor­no se pi­še ci­ao i, da ne du­žim oko po­re­kla te re­či, zna­či­la bi ROB, SLU­GA! Ali, ne shva­taj­te to bu­kval­no, me­đu pri­ja­te­lji­ma zna­či: AKO TI IKAD ZA­TRE­BAM, TU SAM DA PO­MOG­NEM.

ZDRA­VO naš slo­ven­ski po­zdrav, ti­pa ŽIV BIO, tj.  bu­kval­no ZDRAV BIO - ZDRA­VO BI­LO.

Ne­kad se na ra­stan­ku go­vo­ri­lo ZBO­GOM. Iz­gle­da da je sa ate­i­zmom u do­ba so­ci­ja­li­zma bi­lo po­želj­no da se i tom pri­li­kom iz­beg­ne po­mi­nja­nje Bo­ga.

Zdra­vo da ste!

Na­ta­ša Mir­ko­vić