ЈЕЗИКОМАНИЈА И ћао и здра­во!

Сва­ко­днев­но, што на по­слу, што у шко­ли, што на ули­ци, ко­ри­сти­мо не­ке по­здра­ве. При не­фор­мал­ном по­здра­вља­њу са љу­ди­ма ко­ри­сти­мо ЗДРА­ВО и ЋАО.

Не­ки би ре­кли да, и ЗДРА­ВО и ЋАО, има­ју функ­ци­ју по­здра­ва, и да је не­бит­но да ли је до­ла­зни или од­ла­зни или ка­кав све по­здрав мо­же би­ти, тј. ис­прав­но је упо­тре­би­ти и је­дан и дру­ги у оба слу­ча­ја... А мо­гли би­смо ре­ћи и ПО­ЗДРАВ!

Раз­ли­ка се пра­ви код ДО­БАР ДАН, ЈУ­ТРО, ВЕ­ЧЕ, ДОВИЂЕЊА и ЛА­КУ НОЋ...

Мо­жда је та не­до­у­ми­ца до­шла од Ру­са, јер код њих по­сто­ји раз­ли­ко­ва­ње по­здра­ва при до­ла­ску и по­здра­ва при од­ла­ску (при­вет и по­ка), код нас не.

Да­кле, ко­ри­сти­мо и је­дан и дру­ги по­здрав, ни­је ја­сно де­фи­ни­са­но ко­ји ко­ри­сти­мо при до­ла­ску или од­ла­ску. Ка­ко вам во­ља!

ЋАО је ита­ли­јан­ска реч. Из­вор­но се пи­ше ци­ао и, да не ду­жим око по­ре­кла те ре­чи, зна­чи­ла би РОБ, СЛУ­ГА! Али, не схва­тај­те то бу­квал­но, ме­ђу при­ја­те­љи­ма зна­чи: АКО ТИ ИКАД ЗА­ТРЕ­БАМ, ТУ САМ ДА ПО­МОГ­НЕМ.

ЗДРА­ВО наш сло­вен­ски по­здрав, ти­па ЖИВ БИО, тј.  бу­квал­но ЗДРАВ БИО - ЗДРА­ВО БИ­ЛО.

Не­кад се на ра­стан­ку го­во­ри­ло ЗБО­ГОМ. Из­гле­да да је са ате­и­змом у до­ба со­ци­ја­ли­зма би­ло по­жељ­но да се и том при­ли­ком из­бег­не по­ми­ња­ње Бо­га.

Здра­во да сте!

На­та­ша Мир­ко­вић